„Između vremena dolaska Roma u Srbiju i pojave romske pisane reči na ovim prostorima, proteklo je najmanje šest vekova, a do pojave prvih umetničkih pesničkih ostvarenja, još vek više.
Šta su to ovi „genijalni zabavljači“ i „vrsne zanatlije“ radili tako dugo, kad se nisu setili da za sobom ostave i po koju poetsku ili proznu tvorevinu? Preživljavali. Mnogi, na žalost, i nisu uspeli da prežive jer su ih tokom tih sedamsto, a možda i više godina, koliko na ovim prostorima bivakuju, ubijali oni koje su najviše zabavljali ili, pak, kojima su rala i motike okivali, sudove kalajisali i svako dobro činili. Bili su, dakle, Romi ovde, a na drugim mestima još više, narod za jednokratnu upotrebu. U vremenima sadašnjim oni to više nisu, a još manje žele to da budu…“
(Dragoljub Acković)
Čorolikano ćoćeko
Bešava angli furuna
Dikhava sar ikalena tato maro
O iv ućharela me jakha
Jek đučel uzalo mande
Sar ked avelalese greho mange
O manuša avena đana
Niko te pućel
Trnonđe me prengre parmakja
Me porja andral
Ćhelena čorolikano čočeko
Thavdela mo nak
Našto vazdav mo vas te kosav
Našti teljovav
Jek dinari te dolav so našaldilo
O iv sa pobut perela
Ko šero uloma sar parni sadik
Nikuri bašalibe
Mle pre ko than
Sar meporja andral
Ćhelena čorolikano čočeko
Mehmed Saćip
Sirotinjski čoček
Stojim ispred pekare
Posmatram kako vade vruć hleb
Sneg mi pokriva oči
Jedno pašče
Kao da ga je žao mene
Ljudi dolaze odlaze
Niko da pita
Smrzli mi se prsti na nogama
Dok creva iznutra
Igraju sirotinjski čoček
Iz nosa teče voda
Ruku ne mogu da dižem
Da nos obrišem
Ne mogu da se sagnem
I podignem izgubljeni dinar
Sneg sve više pada
Na glavi mi stvorio bele kapu
Nigde svirke a noge
Kao i creva iznutra Igraju sirotinjski čoček
Mehmed Saćip
Stepeno invalidnitosko
An hodniko
Internone kumnataro
Foreske bolnicako
Garade dikhas amen
E bange zejengo thaj me
Sar o hirurgo
Jektone rezosa kana čhinel
Geja duj dikhimata čhinen
Me
An drez savi ingarel
Vov
An mor
Kali morći.
Jovan Nikolić
Stepen invalidnosti
U hodniku internog odeljenja
Gradske bolnice
Krišom se pogledasmo
Grbavac i ja
Kao hirurg
Prvim rezom kad zaseče
Tako seku dva pogleda
Ja
U grbu koja nosi
On
U moju
Crnu kožu.
Jovan Nikolić
E sofrako miškuipe
Purane vasta mle dajakre
Sabajea čerena humer
Šunđola i sofra.
Jek dive angleder hine koprivenge
Erati o gađo anđa ušlo thud
Akana o ćhavore hinam ko nič
So posig te čeda šuke kašta.
A đi ted
I marikli ka ušnelpe
Pana akana
Džana amendar panja andromuja.
I marikli tati thabljona o vasta
Suđarindoj thabljola omuj
A mli daj dikhela dural
Ađičeri ka aćhol li diso
tejsase
Mehmed Saćip
Pomeranje sofre
Premorene ruke stare majke
Od ranog jutra prave testo
Čuje se pomeranje sofre.
Dan ranije
Majka je nabrala koprive
Sinoć je Srbin doneo kiselo mleko
Sad je red na nas
Treba nabrati suvo granje
A dotle
Pita će se razmesiti
I već nam ide voda na usta
Vruća je, prsti se lepe
A majka gleda u nas
I misli
Hoće li ostati koja mrvica
Za sutra.
Mehmed Saćip
Poezija iz antologije pesnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Republici Srbiji – „Trajnik“ u izdanju IP „Arka“ iz Smedereva, koju je priredio Risto Vasilevski
Nastaviće se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
