Na nedavnoj vanrednoj sednici PSS većina plesnih klubova, nezadovoljna dosadašnjim rukovodstvom, upravo je njega uzabrala za novog predsednika, ali se on sa te pozicije povukao, ustupajući mesto Predragu Stojkoviću. Kaže, nije mu stalo do funkcije, već da se stvari u ovom sportu konačno pomere sa „mrtve tačke“.

A mnogo toga je u plesu „škripalo“ više od deceniju. Da je bar deseti deo popularan kao fudbal, košarka ili odbojka, gde se i za najmanju sitnicu digne prašina, javnost bi uvidela da ni ovoj sport nije bio izuzet od standardnih boljki - malverzacija, nameštanja, monopola, zakulisnih radnji, pa ni upliva politike. Poznavaoci prilika kažu da je ples je izgubio sportski i umetnički smisao i da je sve više okrenut biznisu i ličnim interesima.

Sportski ples ne spada u atraktivne sport, pa samim tim nije interesantan državi i sponzorima, tako da troškove finansiranja uglavnom snose klubovi ili roditelji.

Dragan Radovanović, predsednik plesnog kluba Vračar, kaže za Danas da ovaj plesni klub u proteklih 15 godina nije potpisao nijedan ugovor sa nekim plesačem.

- Ugovor se sklapa jedino kada klub prepozna veliki talenat u nekom igraču, a on nema finansijske mogućnosti da plati troškove profesionalnog bavljenja plesom. U tom ugovoru sklopljenom sa roditeljima, jasno se preciziraju obaveze kluba prema detetu, kao što su dodatni časovi, nabavka izuzetno skupih kostima i rekvizita i plaćena putovanja na inostrana takmičenja. Pošto nam se uloženo nije vratilo, jer smo za deset godina održali više od 10.000 besplatnih časova sa talentima koji nisu ostvarili viđenije rezultate, prestali smo sa praksom finansiranja, a samim tim i sklapanja ugovora sa igračima - kaže Radovanović. On dodaje da prema pravilniku Saveza, klub na ime obeštećenja može od igrača da naplati sumu u iznosu najviše dve članarine, što u praksi znači tri do četiri hiljade dinara, što je, prema njegovim rečima, mala suma u odnosu na godine uloženog novca i rada - zaključuje Radovanović. On dodaje da je broj sponzora veoma mali i uglavnom „po nekoj prijateljskoj liniji“.

- Kada društvo prepozna značaj plesa za socijalizaciju dece, tada će se stvari promeniti. Malo je poznato da je u Austriji, na primer, obavezan deo CV-ja - završena plesna škola. Ukoliko želite neku rukovodeću poziciju, pored veštine komunikacije to podrazumeva i odlaske na poslovne večere koje se uvek završavaju plesom, te je ova stavka u CV-ju potpuno normalna - zaključuje Radovanović.

Prema rečima Ivice Došenovića, kulminacija samovolje pojedinaca koji su, „stvarali pravilnike koji im odgovaraju, izmišljali „1200 pravila“ i proglašavali ih zakonom“, desila se prošle godine kada je PSS zabranio Dušanu Dragoviću, našem najboljem plesaču, učešće na Prvenstvu Srbije zato što mu je partnerka iz - Rusije. Naprasno doneseno pravilo imalo je za cilj da eliminiše Dragovića iz nacionalnog prvenstva, a rezultiralo je odlukom najtrofejnijeg srpskog plesača da istupi iz Saveza. Osvajač nagrade Velike Britanije, medalja na Star bolu (Filipini), Moskovske zvezde (Rusija), Plesne struje (Ukrajina), Italijan openu, kao i trećeg mesta na najprestižnijem plesnom takmičenju u Blekpulu, među tri hiljade najboljih plesnih parova iz čitavog sveta, nije bio podoban za domaće takmičenje.

- Teško mi je bilo kada mi nisu dozvolili da nastupim na prvenstvu Srbije zato što mi je partnerka Ruskinja. To pravilo nigde ne postoji, nego su hteli da nekim igrama van plesnog podijuma postignu samo njima znane ciljeve. Time ne mogu da se bavim. Poznato je da karijera plesača ne traje dugo. Imam 20 godina, moram da se posvetim radu i da napredujem, a ne da se bavim zakulisnim igrama - izjavio je tada Dragović.

Dušan se trenutno nalazi u Hong Kongu. Sledećeg meseca odlazi u Englesku, a zatim u Italiju na završne pripreme, jer ga u Londonu u oktobru očekuje jedan od najvećih turnira „Internacional“.

- I dalje igram za Srbiju, ali kao nezavisan par. Kod nas je ples na niskom nivou. Sve zavisi od novog rukovodstva koje bi, između ostalog, trebalo da poradi i na popularizaciji plesa kod mlađih generacija. Razgovarao sam sa novim predsednik Plesnog saveza, Predragom Stojkovićem, i mislim da će se stvari promeniti na bolje - kaže za Danas Dušan Dragović.

Od 300 plesnih parova, koliko ih je bilo u Srbiji pre sedam godina, na domaćim takmičenjima sada se pojavljuje svega pedesetak. Ivica Došenović navodi da su razlozi mnogobrojni, ali da je i pored katastrofalnog stanja, donedavno rukovodstvo Plesnog saveza imalo bezrezervnu podršku Sportskog Saveza Srbije, dok je Ministarstvo omladine i sporta na sve probleme „žmurelo“.

- Komunikacija između plesnih klubova i predsedništva Saveza gotovo i da nije postojala. Mnogi rukovodioci u isto vreme obavljali su više funkcija - u PSS, Plesnom savezu Beograda, Udruženju plesnih trenera i sudija Srbije, dok za stručne ljude nije bilo mesta. Udruženje je sebi dalo za pravo da se uzdigne iznad visokoškolskih ustanova i da sebe proglasi za „svetu kravu“. Ljudi koji su školovani na zvaničnim fakultetima nisu prihvaćeni od strane ovog udruženja. Još ozbiljniji problem je u sudijskoj organizaciji. Treba je proširiti, pojačati kontrolu i uspostaviti nov sistem suđenja - navodi Došenović neke od problema koji su se godinama gomilali u Plesnom savezu. Sve oni su rezultirali da većina plesnih klubova, nezadovoljna takvim stanjem, organizuje vanrednu sednicu i smeni dotadašnje rukovodstvo. U PSS trenutno je registrovan 31 klub sa pravom glasa. Stvari su, prema rečima našeg sagovornika, krenule na bolje, ali je za korenite promene i prve vidljive rezultate, kako kaže, potrebno strpljenje.

- Iz faze poluzainteresovanosti i „klimanja glavom“ prešli smo u fazu dijaloga. Potrebno je, za početak, decentralizovati čitavu organizaciju i smanjiti dupliranje funkcija, posebno tamo gde je prisutno dvostepeno odlučivanje. Najpre moramo da preuredimo Statut i uskladimo sve pravilnike. Definisali smo ciljeve po prioritetima, počeli sa izradom planova i programa za njihovu realizaciju. Osnovni ciljevi su vrhunski sportski rezultati i masovnost iz koje oni proizilaze. Moramo se potruditi da državni vrh prihvati PSS, da shvati značaj sportskog plesa, da povratimo imidž i popravimo sliku u javnosti. Trebalo bi ostvariti regionalizaciju, razvijati ples po regionima, a PSS bi trebao da organizuje samo vrhunske sportske događaje - navodi Došenović planove novog rukovodstva. Kaže da ples mora „na pravi način“ biti predstavljen u društvu.

- U mnogim evropskim školama ples je uvršten u redovne predmete. Ovom problematikom bi trebalo da se pozabavi Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo kulture i Ministarstvo prosvete - naglašava Došenović dodajući da je poznavanje plesnih koraka „stvar opšte kulture“.

Plesni kampovi u Srbiji

Najbolji srpski plesač Dušan Dragović nedavno je izrazio želju da učestvuje u popularizaciji plesa u Srbiji i motiviše talente da se bave ovim sportom. Najavio je mogući povratak pod okrilje Saveza, kao i otvaranje plesnih kampova u kojima bi gostovali najbolji svetski plesni parovi.