Šampion iz svih predmeta

U razgovoru sa njim stičete utisak da pričate sa nekim ko je bar pet godina stariji. Elokventan, informisan i svestran, objašnjava nam odakle ovolika interesovanja i kako postiže da u svim predmetima bude najbolji.

– Od malena volim da crtam i vajam predmete od plastelina i gline. Takođe, u mojoj porodici se uvek pričalo o istoriji, negovala se tradicija, dosta smo putovali po Srbiji, obilazili manastire. Prve knjige koje sam pročitao bile su o mitovima i legendama, najpre o grčkoj i egipatskoj mitologiji. I danas najradije čitam knjige iz istorije. Bavljenje istorijom, likovnom kulturom i srpskim jezikom stoga ne posmatram kao školsku obavezu, već kao hobije kojima se bavim i u slobodno vreme – priča Đorđe.

S druge strane, u školi ga najviše interesuje matematika i prirodni predmeti, dok ga je ka društvenim naukama usmeravala nastavnica srpskog Mirjana Dudvarski.

– U petom razredu osnovne nastavnica Mira je rekla – svi koji imaju petice moraju da idu da se takmiče. Meni se to nije dopalo. Objašnjavao sam joj da mi se opštinsko iz srpskog poklapa sa opštinskim iz matematike i da ne mogu da stignem na oba. Takmičenja su održana istog dana, na dva različita mesta u Beogradu. Međutim, bila je uporna. Imao sam pola sata pauze, pa sam bukvalno morao da jurim sa jednog mesta na drugo – priseća se Đorđe.

A da nastavnica nije pogrešila u proceni, potvrđuju i rezultati – iz srpskog je postigao bolje rezultate i plasirao se na gradsko takmičenje, gde je bio treći.

– Jesam ga „gurnula“ u sve to, ali je urodilo plodom. U njemu sam prepoznala izuzetan talenat i potencijal, što se vremenom i potvrdilo. Malo je učenika kao što je Đorđe. On je svestran, i sve radi sam, dovoljno je da mu ponekad date neku instrukciju. Kod njega se vidi da sve dolazi iz kuće – roditelji su postavili temelje, usmerili ga na pravi način, a škola je nadogradnja – kaže nastavnica srpskog Mirjana Dudvarski.

Đorđe ne provodi puno vremena za kompjuterom. Nema profil na Fejsbuku niti nalog na Tviteru. Na televiziji gleda istorijske emisije, poneki film i seriju. Voli da ode u bioskop ili pozorište.

– Današnje generacije su vezane za računar, društvene mreže, igrice. I ako gledaju televiziju, pitanje je šta gledaju. Roditelji krive školu, škola krivi roditelje. Nalazimo se u začaranom krugu i stalno udaramo u zidove – smatra nastavnica Dudvarski. Na pitanje gde vidi Đorđa za 10 godina, odgovara kroz osmeh: „Nažalost, na nekoj od prirodnih nauka.“

To nam potvrđuje i Đorđe, ubeđujući svoju nastavnicu da srpski jezik i književnost neće zapostaviti.

– Pošto sam napunio tek petnaest godina, još ne mogu precizno da odredim čime ću se baviti u budućnosti. Verujem da će to biti neka oblast iz savremenih tehnologija, a možda i dizajn u okviru tehnologije. Moje buduće školovanje biće vezano za prirodne nauke, ali ću sigurno nastaviti da se bavim srpskim jezikom.

Đorđe Ogrizović je proglašen za đaka generacije Osnovne škole „Petar Petrović Njegoš“.

Nedovoljan sluh za takmičenja

Na pitanje koliko Ministarstvo prosvete prepoznaje i pomaže talentovane đake, Mirjana Dudvarski kaže da „imaju sluha, ali nedovoljno“.

– Za takmičenja se obezbedi autobus, i to je sve. Dete tamo ipak treba nešto da pojede, a da ne govorim da bi bilo poželjno da se ode dan ranije. Da bi stigli na vreme na takmičenje koje je održano u Tršiću, deca su iz Beograda krenula u pola sedam, što znači da su ustala u pet ujutru. Mogu li ona dati svoj maksimum na takmičenju, ako ono sledi odmah nakon ranog ustajanja i dugog puta? Bar za decu su mogli da obezbede prenoćište, za nastavnike nije bitno – zaključuje Dudvarski.