Tri sna i jedan garant, Angela Merkel

To po veličini sume liči na velika američka ili ruska, ranije sovjetska ulaganja u istraživanje svemira, uključujući slanje ljudi u orbitu oko Zemlje ili u avanturu sa skupljanjem uzoraka tla na Mesecu. Pored istraživanja porekla svega materijalnog što poznajemo, koje se vrši kroz istraživanje takozvane „božje čestice“ u CERN-u (Evropski centar za nuklearna istraživanja), radi se o nečemu što izaziva poseban pozor…

Uverljivost ideja

Pominjanje u tom kontekstu nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je pokazala izuzetan interes za te planove, daje čitavoj ideji dozu uverljivosti. Nakon što se od 1. jula 2014. Srbija uključila u Horizont 2020, a ova sredstva postala dostupna za domaće naučnike, privrednike i civilni sektor, Centar za promociju nauke svakog četvrtka organizuje predstavljanje Horizonta 2020.

Sa tim u vezi već sutra, u četvrtak, 9. oktobra, ponovo će se u Centru za promociju nauke, zapravo u njegovom Naučnom klubu okupiti predstavnici nekoliko međunarodnih projekata važnih za uspostavljanje snažnije veze između nauke, obrazovanja i kreativnosti, s posebnim naglaskom na platformu „Nauka i društvo“ uz primere nekoliko evropskih projekata: umrežavanje, iskustva, modeli“. Na događaju će biti predstavljeni međunarodni projekti koji su u vezi sa postojećim ili završenim okvirnim programima i pozivima Evropske komisije – FP7, Komenijus i Horizont 2020, kao i njihovi modeli finansiranja i apliciranja. Predstavnici Centra za promociju nauke i partnerskih organizacija predstaviće projekte CREAT-IT, SATORI, RR&I, V-Alert, SkyLight, Intromax, Let’s Math! i Researchers’ Night.

Tokom leta u sklopu obeležavanja Dana nauke, 10. jula (na rođendan Nikole Tesle), inicijalno je već predstavljen Horizont 2020.

Veliki interes

Bio je tu i Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. O važnosti programa Horizont 2020 govorio je Aleksandar Belić, državni sekretar u pomenutom ministarstvu, a publici su se obratili i odgovarali na brojna pitanja i Viktor Nedović, pomoćnik ministra, kao i Aleksandra Drecun, direktorka Centra za promociju nauke. Govornici su u predstavljanju objasnili da Srbija ima veliki interes i pre svega mogućnost da učestvuje u evropskim projektima za istraživanje i tehnološki razvoj, posebno na polju informacionih tehnologija, hrane, poljoprivrede i energetike. Tada je najavljeno da će zbog važnosti projekta CPN svakog četvrtka u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja otvarati vrata kako bi se čule nove ideje. U novom pokušaju ujedinjenja i širenja baze korisnika, Horizont 2020 čine tri glavne teme: Izvrsnost u nauci (Excellence in Science), Vođstvo u industriji (Industrial Leadership) i Društveni izazovi (Social Challenges). Ova podela nije trivijalna na naučnike, privrednike i društveni sektor, pošto će se novac deliti kroz programske celine, po komplikovanom ključu, pa će tako, na primer, privreda sredstva moći da povuče jednim delom iz drugog, a jednim iz trećeg stuba programa.

Prvi naučni stub čini finansiranje najzanimljivijih naučnih istraživanja putem javnog konkursa. Ono će sada biti sprovedeno kroz četiri programa: Evropski istraživački savet, Istraživačke infrastrukture, Nove i buduće infrastrukture i Program „Marija Kiri“. Ovi poslednji, istraživački grantovi programa „Marije Kiri“ posebno su zanimljivi. Oni služe da pomognu ravnomeran razvoj nauke u celoj Evropi tako što istovremeno finansiraju boravak mladih naučnika u izvrsnim centrima, da bi potom plaćali i njihov rad u manje naprednim ustanovama u matičnim zemljama. Drugi stub se naziva „Vođstvo u industriji“ i to je u suštini sasvim nova šansa – predstavlja program za podršku inovativnih malih i srednjih preduzeća, koja će sada moći da se prijave i dobiju sredstva od Evropske komisije. U odnosu na FP7, to je bitan zaokret, jedno snažnije fokusiranje na „inovacije i aktivnosti bliske tržištu“, kako to obrazlažu u Briselu. Za mala i srednja preduzeća koja su voljna da sa naučnim ustanovama krenu u Brisel po živa sredstva to je neizmeran podstrek, posebno u zemljama poput Srbije. Treći stub „Društveni izazovi“ je nešto sasvim novo, a zamišljen je da označava podršku istraživanjima u onim oblastima koje su posebno značajne za život Evropljana, u sferama gde je neophodno pronaći nova i dobra rešenja. Izazovi su podeljeni na sedam gorućih oblasti: zdravlje, hrana, energija, transport, klima, demografija i bezbednost. Ideja je da se naučnici, ali i inovacione kompanije, kroz projektno finansiranje podstaknu da svoju pažnju usmere na teme koje praktično sva današnja evropska društva vide kao probleme koji su nasušno bitni i uz to preskupi za rešavanje sa današnjim nivoom tehnologije.

To su za sada ideje ili snovi

Ozbiljnost nevernim Tomama, ili kritičnima koji znaju koliko su ispražnjeni naučni fondovi, posebno na jugu Evrope garanciju uliva pominjanje političkih teškaša kao što su Angela Merkel ili David Kameron, koji su se složili da se konačno nešto značajno mora dogoditi i u evropskoj nauci, čemu su naravno podršku dali svi vodeći naučni krugovi, kojima je već dosadilo da kaskaju za američkim, ruskim, pa i japanskim, kineskim i indijskim istraživačima. Ako postoji nešto što bi se moglo nazvati slabom tačkom ili Ahilovom petom, to je turbulentna trenutna situacija kada su normalni ekonomski tokovi u Evropi, uključujući Ukrajinu i Rusiju, dosta problematični. Zato su naučnici i te kako zainteresovani da se što pre nađe političko rešenje kako naučni projekti ne bi trpeli. Uloga Srbije, ma koliko je njena ekonomska moć mala, nije bez značaja. Oblutak koji predstavlja Srbija (pa i čitava eks-Jugoslavija) važan je još od pionirskog učešća Pavla Savića u stvaranju najmoćnijih laboratorija u Ženevi pedesetih godina prošlog veka pa sve do danas kada naši naučnici daju svoj nemali doprinos u radu CERN-a.