Vratio se Ekrem

– Tata je najbolji na svetu, a ja moram već sada da počnem da učim trubu kako bih ga kad porastem nadmašio – kaže Ekremov troipogodišnji sin Dobrivoje koji je imao „vatreno krštenje“ pred nekoliko hiljada Vranjanaca na pobedničkom koncertu koji je za sugrađane prekjuče nakon povratka iz Guče održao Mamutović sa orkestrom. Dobrivoje sa kapom i majicom na kojoj piše „Srbija“ i malom trubom pored oca učestvuje u nekoliko uvodnih numera. Uskoro po njega stiže baka da ga odvede na spavanje nakon prvog nastupa.

– Polako, gospodine, svako treba da radi svoj posao. Ali dozvoli nam da se pripremimo za koncert – upozorava novinara „Danasa“ Dobrivoje Mamutović, Ekremov otac i druga truba u orkestru dok pokušavamo da od vođe najboljeg svetskog orkestra i prve trube saznamo detalj više o istorijsko nastupu.

Pred binom više hiljada Vranjanaca. Sve počinje „Izgubljenim jagnjetom“. Orkestar u belim odelima. Moćna rasveta i ozvučenje za trubački odjek za celu planetu. Pored bine Ekremovi prijatelji, komšije, rođaci, nastavnici iz osnovne škole, novinari, čelnici gradske vlasti. Čestitke, fotografisanje, autogrami. Ispred orkestra kao „eksponati za budućnost“ dve zlatne trube ona sa predtakmičenja i ona najsjajnija iz Guče. Majstorsko pismo i statute trubača. Vranjanci kao i sam Ekrem kao da su zatečeni uspehom.

– Imao sam tremu kada su mi u Vranju priredili prijem i kada sam dobio aplauz od svih gradskih političara. To se često ne dešava, obično mi aplaudiramo njima – priča Ekrem svestan činjenice da je njegov uspeh ne mala promocija Vranja za koje se obično po medijima čuje u kontekstu nevesele aktuelne zbilje.

Gradski većnik za kulturu Zoran Najdić trčkara oko bine. U prolazu kaže „vredelo je produžiti „Stare dane“ za jedan dan i dodatno izdvojiti sredstva za zakup bine kada je u pitanju ovakva svetkovina“.

– Vranjanci su došli na Ekremov koncert gotovo bez poziva. Znalo se da će koncerta biti, ali nismo znali kada se Ekrem vraća iz Guče i kakve su mu obaveze – veli Najdić. Članovi orkestra uživaju na bini dok publika skandira „Ekrem, Ekrem“, „Svetski prvaci“.

U pauzi osveženje uz pivo i vodu. Članovi orkestra na pauzi za cigaretu. Ekrem se rashlađuje vodom, jer niti puši niti boemiše. Na licu vidljiv srećni umor od desetodnevnog saborisanja.

– Ma, nisam umoran. Imam kondiciju. Ništa mi nije teško. U utorak sviramo svadbu u Pavlovcu. To je ranije dogovoreni termin i mi to moramo da ispoštujemo. To je naš posao i idemo dalje – kaže Ekrem koleginici koja pokušava da dogovori intervju. Sledi vizit karta, sa mejl adresom na koju novinarka treba da prosledi pitanja za intervju. Nakon pobede u Guči za oko trideset hiljada porastao je broj poseta profila Ekrema Mamutovića na Fejsbuku.

– Nije prepotentno, ali ne stižem svima da odgovorim pa sam angažovao prijatelja za ovu vrlo važnu komunikaciju. Slično je i sa telefonom – veli Mamutović. Nakon skoro tri sata svirke završava se pobednički koncert na punoj mesečini nad Vranjem.

Bez buke sa Dejanom

– Nadam se da ću imati vremena da se sa Dejanom Petrovićem iz Užica, carem i mojim bratom, negde nađem i da možda i porodično provedemo nekoliko dana i sravnimo sve utiske sa sabora u Guči na miru i bez trubačke buke – kaže Ekrem.