U 2013. došlo je do sloma srpske nauke

 Pri tom treba imati u vidu da su na raspolaganju bila ista sredstva iz budžeta i kredita, dakle, ne radi se ni o kakvoj krizi, tako da smo na putu da upropastimo i ono malo što smo dobro uradili u prethodnoj deceniji – ocenjuje za Danas profesor Tibor Sabo, savetnih rektora Univerziteta u Beogradu, inače dugogodišnji pomoćnik ministra zadužen za nauku, koji je jedan od najzaslužnijih što se BU našao na Šangajskoj listi.

Beogradski univerzitet se sprema za konkurisanje za novi krug rangiranja na Šangajskoj listi.

– Čekamo pozivno pismo iz Šangaja u kome treba da bude navedeno šta je sve potrebno da pošaljemo. Očekujemo da poziv stigne tokom ove nedelje. Do sada smo slali podatke do 31. marta, pa očekujem da će i sada biti tako.

Ove godine će se gledati rezultati iz 2013. Kažete da ste optimista kada je reč o plasmanu BU. Na čemu zasnivate taj optimizam, kada je ulaganje u nauku značajno smanjeno?

– Optimista sam jer se boduju „minula vremena“. Da bi naučni rad bio objavljen potrebne su dve do tri godine rada, pisanja i čekanja da se publikuje.

Kakve podatke treba da pošaljemo, da li nešto fali?

– Već imamo dosta iskustva, jer smo tri puta slali podatke. Poslednja dva puta smo se plasirali na listu 500, odnosno 400 najboljih univerziteta na svetu (od ukupno 22.000 univerziteta) prema šest naučnih parametara koji se boduju. Mislim da imamo sve što je potrebno, samo čekamo da vidimo da li ima nekih promena u odnosu na prethodne godine.

Prethodni rektor BU je izjavljivao da je naš plasman lošiji od realnog stanja jer Univerzitet nema dobar informacioni sistem, odnosno nedostaju nam određeni podaci.

– Ne slažem se s tim mišljenjem jer šest naučnih parametara, koje sam pomenuo, nemaju nikakve veze sa informacionim sistemom, a to nije i jedina loša procena bivšeg rektora. Netačna je izjava, koja je godinu dana stajala na sajtu Univerziteta u Beogradu, da je za plasman na Šangajsku listu zaslužna radna grupa Rektorata (čiji sam i ja bio član). Istina je da radna grupa nema nikakve veze sa već pomenutim naučnim parametrima koji su Beogradskom univerzitetu doneli plasman, mada je izuzetno zaslužna za ispravnu prijavu. Žalio sam se i bivšem i sadašnjem rektoru, jer smatram da na sajtu treba da budu istiniti podaci i da treba da budu saopšteni javnosti, što je rektor i uvažio. Stoga je na prvoj narednoj sednici Senata u septembru 2012. korektno naveo ko je i koliko doprineo pomenutom, istorijskom uspehu BU. Mediji nikad nisu objavili da čak devet država EU nema nijedan univerzitet među 500 najboljih, odnosno da Srbija nadmašuje čak 11 država EU u ovoj oblasti. To je velika šteta, jer bismo primenom sličnih reformi i u drugim oblastima, gde smo među najgorima, mogli znatno da popravimo kvalitet života građana.

Priča umesto rezultata

Kažete da u narednom periodu treba očekivati lošiji plasman Beogradskog univerziteta na svim listama, upravo zbog neadekvatnog ulaganja. Da li će za to biti odgovorno Ministarstvo prosvete i nauke ili Ministarstvo finansija?

– Mislim na svetske liste, jer sve kao parametar koriste broj i kvalitet naučnih radova, što su međunarodno priznati kriterijumi. Imao sam čast i zadovoljstvo da u četiri različita mandata Vlade Srbije budem zadužen upravo za naučne radove, na osnovu kojih smo i postigli pomenute uspehe, ali i za prijem mladih istraživača, a više od polovine mandata bio sam nadležan i za finansije. Kako rade oni koji su me nasledili oceniće za dve do tri godine neko iz inostranstva, mada je danas svima jasno da se situacija dramatično pogoršava. Šteta je što se u Srbiji više cene priča i obećanja od konkretnih rezultata.