Ubrzo smena direktora BIA

Naime, kako je premijer izjavio, izbor novog direktora BIA biće jedna od prvih tema narednih razgovora koalicionih partnera u republičkoj vlasti. Iako se u medijima već neko vreme spekuliše da će funkciju direktora BIA preuzeti generalni sekretar predsednika Srbije Nebojša Rodić, Dačić nije potvrdio ove navode.

Međutim, sagovornici Danasa nisu saglasni oko toga da li predstavnici političkih partija treba da odlučuju o tome ko će se naći na mestu šefa BIA, koja je zadužena za prikupljanje i analizu informacija od značaja za bezbednost države.

Andreja Savić, nekadašnji direktor BIA, kaže za Danas da je funkcija direktora ove institucije oduvek bila stvar političkog konsenzusa stranaka koje su u vlasti.

– Tako je bilo i u vremenu pre demokratskih promena i ta praksa je nastavljena. Bezbednosno-informativna agencija je zakonom nadležna za očuvanje ustavnog poretka i vitalnih nacionalnih interesa i zato se, kada je reč o izboru direktora, oduvek težilo političkom konsenzusu, ukazuje Savić. On dodaje da prema važećim zakonima o BIA, direktor ove agencije ne sme da bude aktivni član nijedne političke stranke, a ukoliko i jeste, u vremenu kada obavlja funkciju direktora u ovoj instituciji, mora da napusti stranku.

Naš sagovornik naglašava da se ovakva praksa primenjuje i u drugim evropskim zemljama.

– U vodećim državama Evropske unije obično vladajuća politička stranka imenuje osobu koja će obavljati ovu važnu funkciju. Prema tome, ono što je premijer Ivica Dačić izjavio ne predstavlja novinu i presedan. Direktor BIA je pod nadležnosti premijera i agencija radi po smernicama vlade. Kao što su Vojnoobaveštajna agencija i Vojnobezbednosna agencija organi Ministarstva odbrane, tako je i BIA organ Vlade Srbije, naglašava Savić.

Sa druge strane, Darko Trifunović, profesor Fakulteta bezbednosti, kaže za naš list da mesto direktora Bezbednosno-informativne agencije ne treba da bude stvar političkog konsenzusa.

– Organizovani kriminal u Srbiji je na najvećem mogućem nivou i na taj problem su već nebrojeno puta ukazivali i predstavnici Evropske unije u Srbiji. Nasilnički kriminal košta Srbiju 300.000 do 400.000 evra godišnje, a organizovani kriminal, gde je BIA direktno nadležna, u još gorem je stanju. Od direktora BIA se očekuje konkretna akcija, a ona nije moguća ukoliko on zavisi od političkih faktora, naglašava Trifunović.

Kao moguće rešenje za ovaj problem, Trifunović vidi u drugačijim kriterijumima za izbor direktora BIA.

– Prilikom izbora direktora BIA, država treba da pozove pet ljudi, koji su eksperti za pitanja bezbednosti i oni treba da predlože osobu za tu poziciju. Međutim, za ovakvo rešenje ne postoji politička volja. Takođe, direktor BIA treba redovno poligrafski da se testira. Ukoliko direktor Mosada može jednom godišnje da se podvrgne poligrafskom testiranju, direktor BIA može bar dva puta, ukazuje Trifunović.

Dosadašnji šefovi BIA

Od raspada bivše socijalističke Jugoslavije, BIA, kao naslednik nekadašnjeg Resora državne bezbednosti (RDB), imala je sedam direktora. Od demokratskih promena 2000. godine do danas na čelu BIA su bili: Goran Petrović, Andreja Savić, Miša Milićević, Rade Bulatović i aktuelni direktor Saša Vukadinović.

Mandat

Prema Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji, direktora BIA postavlja i razrešava Vlada Srbije. Mandat direktora traje pet godina, ali ga Vlada može razrešiti i pre vremena. Takođe, prema Zakonu o BIA, „pripadnici Agencije ne mogu biti članovi političkih partija“.