Bivša predsednica i aktivna sudinica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić kritikovala je aktuelnog predsednika USS Dragišu Slijepčevića što sednice ovog najvišeg suda u državi drži zatvorene za javnost. Ona ukazuje da zaključak predsednika USS da se iz rada ovog suda isključe novinari i javnost krši Zakon o Ustavnom sudu i Poslovnik o radu USS. Ipak, i pored kritika, u Ustavnom sudu i ne razmišljaju da promene ovu odluku, odnosno da sednice ponovo otvore za javnost.
Ustavni sud je, naime, na sednici od 10. februara 2011. godine doneo zaključak da će „održavati redovnu sednicu otvorenu za javnost samo u slučaju razmatranja predmeta koji, s obzirom na vrstu osporenog opšteg akta ili sporno ustavnopravno pitanje, imaju širi društveni značaj“. Međutim, ni danas nije jasno po kom osnovu je donet zaključak, jer za njegovo donošenje nije bilo pravnog osnova, budući da zakon o ovom sudu i poslovnik o radu propisuju da su sednice otvorene za javnost. Inače, pomenuti zaključak donet je nakon što je predsednik suda postao Dragiša Slijepčević.
Bosa Nenadić u svojoj knjizi „O jemstvima nezavisnosti ustavnih sudova – sa posebnim osvrtom na Ustavni sud Srbije“ naglasila je da zaključak iz 2011. ne ide u susret zahtevima obezbeđivanja nužne transparentnosti rada suda i podizanju njegove demokratske odgovornosti, te da se „opravdano može postaviti pitanje saglasnosti zaključka sa Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu, jer prema članu 3 zakona, rad suda je javan, a javnost se obezbeđuje javnim raspravljanjem u postupku pred sudom“.
Takođe, kako je navela, javnost se po zakonu može isključiti samo iz razloga navedenih u članu 32 Ustava, te da i u Poslovniku o radu Ustavnog suda, iz 2008, stoji da se javnost rada suda ostvaruje „prisustvom predstavnika štampe i drugih sredstava javnog informisanja raspravama na redovnoj sednici suda, kao i javnim raspravama u sudu“, a da je samo čin glasanja sudija odvijao bez prisustva javnosti.
Bosa Nenadić u knjizi, takođe, piše da je načelo javnosti po Ustavu jedno od najvažnijih opštih načela i u radu Ustavnog suda, čija se primena samo izuzetno, u slučajevima utvrđenim Ustavom, može isključiti.
„Javnost doprinosi slobodnom i iscrpnom iznošenju različitih pravnih gledišta o spornim ustavnopravnim predmetima, ali i objektivnom, svestranom i demokratskoj kontroli podložnom postupanju suda. Ona, nesporno, štiti nezavisnost Ustavnog suda i obezbeđuje demokratičnost njegovog rada jače od mnogih drugih ustavnih garancija nezavisnosti suda. Njeno isključivanje potkopava nezavisnost Ustavnog suda, bez koje nema delotvorne ustavnosudske kontrole, odnosno ustavnosudske zaštite“, navela je Nenadićeva.
Na kraju, ona je podsetila da su sud i njegove sudije, naročito nakon promene u sastavu suda 2002, u potpunosti bili dostupni predstavnicima medija, kao i sve odluke suda i dokumenta kojima je sud raspolagao, te da je postojala i mogućnost direktnog prenosa svega onog što se događalo na sednici suda.
Restriktivna primena zaključka
„Zaključak se počeo vrlo restriktivno primenjivati u pogledu javnosti rada na redovnim sednicama. Primera radi, za tri meseca rada suda nakon usvajanja ovog zaključka predstavnici sredstava javnog informisanja prisustvovali su samo raspravi po jednoj tački dnevnog reda na sednici suda (razmatrana je ustavnost Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva donetog decembra 2010.), dok su zahtevi za ocenu ustavnosti drugih zakona iz oblasti pravosuđa, koji su doneti istovremeno sa pomenutim zakonom (o Državnom veću tužilaca, o sudijama, javnom tužilaštvu) razmatrani bez prisustva javnosti“, navela je Nenadićeva u knjizi.
USS bez konkretnog odgovora
U Ustavnom sudu nismo uspeli da dobijemo konkretan odgovor na pitanje da li je razmatrana mogućnost da sednice opet budu otvorene za javnost, te da li je odlukom da sednice budu zatvorene, USS, umesto da teži transparentnosti, otišao u suprotan kraj i svoj rad učinio nedostupnim za javnost. Umesto odgovora na pitanja iz USS su naveli da „Ustavni sud javnost rada obezbeđuje objavljivanjem saopštenja, objavljivanjem proširenih vesti, objavljivanjem odluka u Službenom glasniku“. Takođe, kako navode, javnost rada obezbeđuje se „stalnom komunikacijom sa medijima i održavanjem konferencija za novinare, te blagovremenim objavljivanjem najava o održavanju javnih rasprava, rasprava i konsultativnih sastanaka u pojedinim predmetima, a predstavnicima javnosti i medija omogućeno je prisustvo ovim raspravama i sastancima, kao i postupanjem po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
