Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić iniciraće danas na sednici Vlade Srbije razgovor o prisustvu ministra bez portfelja Sulejmana Ugljanina postavljanju spomen-ploče Aćif efendiji u Novom Pazaru, rečeno je u Vučićevom kabinetu. Vučić se još nije sreo sa Ugljaninom tim povodom, a videće se verovatno pre sednice vlade, navodi agencija Beta.
Na početku nove lučne zgrade, u drugom delu novopazarske Pešačke zone, Aćif Hadžiahmetović (Bljuta), poznatiji kao Aćif efendija, u subotu naveče, dobio je svoju spomen-ploču. Bošnjačko nacionalno veće (BNV) u tehničkom mandatu, tablu je postavilo na mestu na kojem se nekada nalazila Hadžiahmetovićeva kuća. Ovo BNV u okviru obeležavanja 2012. kao Godine bošnjačkog kulturnog nasleđa u Srbiji, nastavlja da postavlja table na kućama i objektima u kojima su živeli u radile „znamenite ličnosti iz bošnjačke istorije“, a ovakvih spomen-obeležja biće 20 u sandžačkim gradovima.
Ovom činu u Novom Pazaru pored predstavnika BNV prisustvovali su predstavnici novopazarske gradske uprave i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin.
Esad Džudžević, predsednik BNV, naglasio je da su imali želju da vrate „makar deo duga Aćif efendiji, ali i našoj istoriji“. I ništa ne bi bilo čudno, da Aćif efendija, upravo, od strane svojih sunarodnika nije osporen. Jedni ga smatraju nacionalnim herojem, najznačajnijim muslimanskim političarem za vreme Kraljevine Jugoslavije i u Drugom svetskom ratu, kada je postao komandant muslimanskih jedinica. U biografiji mu piše da je rođen u ovom gradu, iz koga je pobegao u Tursku nakon balkanskih ratova. U grad se vratio 1920. godine i zajedno sa Ferhat-beg Dragom (kojem je BNV takođe otkrilo spomen-ploču u tutinskoj opštini) muslimansko-albansku stranku Džemijet, koja je zagovarala stvaranje Velike Albanije i četiri godine nakon osnivanja je zabranjena. U Drugom svetskom ratu Nemačka ga je odlikovala Gvozdenim krstom drugog reda. Nakon oslobođenja ovog grada u Drugom svetskom ratu pobegao je u Đakovicu, odakle je doveden i u januaru 1945. godine streljan u naselju Hadžet zbog saradnje sa okupatorom.
Priča o njegovoj rehabilitacija započeta je pre dve decenije. Najpre je Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka, čiji je lider Sulejman Ugljanin, na svojoj skupštini usvojila Deklaraciju Muslimanskog nacionalnog veća Sandžaka (sada Bošnjačkog nacionalnog veća) i odluku o Hadžiahmetovićevoj potpunoj rehabilitaciji. U februaru 2007. godine sadašnji predsednik BNV u tehničkom mandatu Esad Džudžević najavio je da će „BNV na osnovu Zakona o rehabilitaciji, Okružnom sudu u Novom Pazaru uputiti zahtev za rehabilitaciju Aćifa Hadžiahmetovića“. Zagovornici njegove rehabilitacije tvrde da je „znamenita istorijska ličnost jer je organizovao odbranu Novog Pazara od srbijanskih četnika“. Priča o Aćif efendiji bila je aktuelna i pre skoro tri godine, kada je na fudbalskoj utakmici između Novog Pazara i Crvene zvezde, na ovdašnjem gradskom stadionu istaknut transparent „Stadion Aćif efendija“, a državno tužilaštvo odmah najavilo pokretanje prekršajnog postupka protiv FK Novi Pazar i odgovornih lica.
Semiha Kačar, predsednica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, smatra da „o ovakvim ličnostima treba da se izjasne ljudi od struke, a politika ovde nije konsultovala struku“.
– Donošenjem bilo kakve odluke sa preskakanjem ovih faza je problematično. One se ne mogu preskakati i selekcija je vrlo problematična. Činjenica je da se radi o čoveku koji se deklarisao kao Albanac. To nije ništa sporno i to je njegovo pravo. Ali mi nije jasno kako je neko posle 67 godina od smrti postao Bošnjak. Kome je sve to potrebno i da li je on nekome ostavio pisanu oporuku – naglašava Kačarova. Ona dodaje da „što se tiče odbrane Novog Pazara tu niko ne spori zasluge, već mu većina građana odaje priznaje, jer je spasio grad“.
– Ali, tu nije kraj priče. Tu postoji više pitanja: o dva napada na Rašku, o stradanju srpskih sela na potezu Novi Pazar – Raška, stradanju dela Srba u ovom gradu, potpuno ignorisanje stradanja Jevreja u Novom Pazaru u martu 1942. i izostanak pružanja zaštite – zaključuje predsednica Sandžačkog odbora.
Crnišanin: Saradnik fašista
Ramiz Crnišanin, kopredsednik Sandžačkog intelektualnog kruga (SIK), smatra da je Hadžiahmetović bio saradnik fašista i njegovu rehabilitaciju pokušava da ospori pred Višim sudom u Novom Pazaru.
– Posle okupacije Novog Pazara, on je uzeo prezime Bljuta i izjašnjavao se kao Albanac. Novi Pazar, Mitrovicu, Vučitrn i Podujevo proglasio je za Veliku Albaniju. Uveo je potpunu albanizaciju, u osnovne škole doveo je nove učitelje Albance i tražio da se natpisi pišu na albanskom jeziku – objašnjava Crnišanin.
SDA: Legitimni predstavnik Bošnjaka
Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA) Sulejmana Ugljanina saopštila je juče da je Aćif Hadžiahmetović, poznat kao Aćif efendija, bio „legitimni predstavnik Bošnjaka“ koji bi trebalo da bude spomenut u istoriji tog naroda. „Bio je i načelnik sreza, što znači da je bio javna ličnost, i te kako legitimna i prihvatljiva u tom vremenu. Smatramo da taj čovek treba da bude spomenut u istoriji Bošnjaka, jer je bio njihov legitimni predstavnik“, navodi se u saopštenju SDA.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
