Akcionari Univerzala bez kazne NBS

Iako je zakonom zabranjeno sticati vlasništvo od pet odsto i više u bilo kojoj banci, bez dozvole Narodne banke Srbije, Bogićević će, kako potvrđuje NBS, proći nekažnjeno.

Naime, ovaj biznismen je javno priznao da je iskoristio dve svoje firme, Farmakom i Basemi, kako bi ukrupnio svoj udeo u Univerzalu, kao i da za to nije tražio dozvolu NBS. To je protivzakonito.

Budući da je pet odsto vlasništva prag koji zahteva odobrenje centralne banke, Bogićević je u svaku od ove dve firme raspodelio 4,99 odsto. Tako je izbegao traženje dozvole, a centralna banka nije shvatila da su u pitanju povezane firme, iako su obe registrovane na istoj adresi u Šapcu.

Onda je usledio rasplet. Prema tvrdnjama Nebojše Divljana, Bogićević je sa ostalim glavnim akcionarima instalirao svog čoveka, Dragana Tomića, na čelo Univerzal banke, koji je onda počeo da tim akcionarima nezakonito odobrava kredite bez obezbeđenja. Kada su uzeli sve kredite koje su mogli i prestali da ih vraćaju, banka je propala, a štediše, narodski rečeno, pokradene. Tomić je sada u pritvoru.

Međutim, iako je Bogićević priznao da je nezakonito uvećao svoj udeo u Univerzalu, što mu je dalo duplo veću glasačku moć od dozvoljene kada je biran Tomić za predsednika Izvršnog odbora, Narodna banka i dalje ne zna za to i, kako proizilazi iz njihovog odgovora Danasu, ništa ni ne namerava da učini.

„Ako NBS utvrdi da je lice steklo takvo vlasništvo (iznad pet odsto), sankcionisaće ga tako što će mu naložiti da otuđi to vlasništvo i zabraniće mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava u banci i da utiče na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke. Ako to lice ne postupi po nalogu NBS, pravni posao na osnovu koga je stečeno to vlasništvo ništav je, što znači da to lice nije zakoniti vlasnik tih akcija“ – to je sve što je NBS imala da kaže na ovu temu. Odgovor centralne banke se čak ni ne bavi Bogićevićevim udelom u Univerzalu, iako je za to pitana, već govori uopšteno o rešenjima koja zakon predviđa u ovakvim situacijama.

Upitani da li imaju informacije o tome da li neki drugi akcionari takođe imaju udeo iznad pet odsto preko povezanih lica, kao Bogićević, i da li ispituju tu mogućnost, u centralnoj banci su odgovorili nešto sasvim drugo. Rekli su da je dozvolu NBS za veći udeo dobio samo Nebojša Divljan i da je niko drugi nije tražio, što niti je sporno niti je pitanje.

Primer Farmakoma i Basemija, preko kojih je na flagrantan i neprikriven način izigran Zakon o bankama, a da je Narodna banka to nekako propustila da primeti, pokazuje svu izlišnost ovakvih zabrana i poroznost kontrolnih mehanizama centralne banke. To što je jedina kazna za prekršioca naredba da mora da proda nezakonito stečene akcije, a što čak ni takva „kazna“ nije izrečena, još rečitije govori o neodgovornosti kojom država i NBS pristupaju finansijskom sistemu, ako isključimo mogućnost namere.

Divljan je ponašanje NBS prema Univerzalu u periodu pre njegove propasti nazvao „burazerskim nadzorom“. Između ostalog, on je još u maju prošle godine poslao dopis guvernerki NBS Jorgovanki Tabaković u kojem je zahtevao da centralna banka sprovede hitnu kontrolu u Univerzalu, ukazavši pritom na brojne zloupotrebe u toj banci. Odgovor nikada nije dobio. Kontrola nije sprovedena.

Nakon Divljanovog obraćanja javnosti i najave da će podneti tužbu za odštetu protiv centralne banke, NBS je napala Divljanov kredibilitet zbog toga što je svoj udeo u Univerzalu povećao nakon spornog pisma. NBS je, kako je saopštila, još u oktobru 2012. propisala određene mere za Univerzal, kojem je ostavila rok od godinu dana da ih sprovede. U skladu sa time, NBS nije smatrala za shodno da reaguje po Divljanovom dopisu iz maja 2013. u kojem je upozoravao na kontinuirano razaranje Univerzala, jer rok od godinu dana prosto nije prošao.

Dakle, NBS je aktivno donela odluku da ne reaguje i ne kontroliše Univerzal uprkos obaveštenju najvećeg akcionara da uprava banke ne samo da ne sprovodi propisane mere, već dodatno uništava banku. Na kraju, kada je rok za mere istekao, a sav kapital Univerzala bio isisan, NBS je poslednjeg dana januara toj banci oduzela dozvolu za rad, kako bi „zaštitila interese deponenata“.

Ti deponenti su do tada već izgubili sav svoj novac. Građani i male firme će svoju štednju dobiti iz budžeta Srbije, koja će za to potrošiti 70 do 80 miliona evra. Još 60 do 70 miliona evra je direktna šteta koju će Srbija pretrpeti zato što su njena javna preduzeća i institucije iz ekonomski neobjašnjivih razloga svoj novac držale u Univerzalu. Tako se šteta po poreske obveznike, odnosno obične građane penje na 130 do 150 miliona evra.

Taj novac nije nestao, već se prelio na račune nekolicine povlašćenih kompanija, koje se, koincidentno, vezuju za dve vodeće partije bivše vlade, SNS i SPS.

Sada nikom ništa

Iako je NBS očigledno utvrdila da Miroslav Bogićević ima nezakoniti udeo od 9,98 odsto, jer je on sam to javno izjavio, NBS ništa neće preduzeti po tom pitanju. „NBS ne može preduzimati mere prema Univerzal banci, s obzirom na to da su danom oduzimanja dozvole za rad, prestale sve nadležnosti NBS u odnosu na banku i imenovana je Agencija za osiguranje depozita za administratora“, naveli su u centralnoj banci.