„Divlji pekari“ obaraju kvalitet hleba

– Mali proizvođači brašno nabavljaju iz „sive zone“, od takozvanih uslužnih mlinara. Na taj način izbegavaju plaćanje PDV, poreza na dobit, doprinosa, sve ono što jedan veliki industrijski proizvođač mora da plati. Takođe, redovno ulaganje u opremu je obavezno da bi se postigao najviši kvalitet proizvoda, što je među zanatskim proizvođačima veoma retko – tvrdi Nenad Đorđević, direktor razvoja preduzeća Don Dona.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je na domaćem tržištu registrovano oko 7.000 malih i srednjih proizvođača hleba i peciva, i da je pored tolikog broja pekara, dovedena u pitanje najpre stručnost ljudi koji se bave pekarstvom.

– U pekarstvu se koristi više od 250 različitih sastojaka, i pitanje je kakvi stručnjaci nadgledaju proizvodnju i odlučuju da li je i koliko aditiva upotrebljeno, i da li je to u dozvoljenim granicama. Poljoprivredna inspekcija ima podatak da je preko 200 firmi dobilo privremenu ili stalnu zabranu za proizvodnju. Pekarstvo je postalo unosan biznis, a pekari, uz časne izuzetke, skloni lakoj i brzoj zaradi – kaže Papović.

On objašnjava da najveći broj pekara zapravo ne živi od proizvodnje hleba, već od visokih cena peciva, dok je tek oko 350 velikih proizvođača u čijoj strukturi proizvodnje hleb učestvuje sa 80 procenata.

– Sramota je za naše pekarstvo da je kifla gotovo u rangu vekne hleba. A kvalitet peciva je posebna priča. Svakodnevno nam se žale kupci, često na prisustvo stranih elemenata u testu, nepoznatog ili poznatog porekla, pa sve do toga da nešto uopšte ne liči na pecivo – dodaje Papović.

On dalje objašnjava da je kontrola gotovo nemoguća kod takozvanih specijalnih vrsta hlebova, koji sadrže različite vrste brašna.

– Kada proizvođač napravi hleb na kome piše da je, primera radi 30 odsto raženi, ne postoji tehnička mogućnost da se proveri ima li on zaista toliki procenat raži u sebi, niti u Srbiji postoji akreditovana laboratorija za to. Tu samo inspektor može da dežura tokom proizvodnje – tvrdi Papović.

On dodaje da država najpre treba da napravi selekciju, uvođenjem oštrijih standarda.

– Još 2005. je utvrđeno da svako ko proizvodi mora da poseduje HASAP standard ili da bar poštuje principe tog standarda. Postavlja se pitanje da li je neko izgubio od tada dozvolu za rad, a trebalo bi da ih je stotine. Kada država daje brašno iz robnih rezervi, jako malo pekara se odazove da povuče to brašno, jer to ulazi u proceduru, pa koliko brašna dobijete, toliko morate da napravite peciva i toliko ste poreza dužni državi. Kada bi se taj „sivi“ udeo smanjio na najmanju moguću meru, verujem da pekarima ne bi palo na pamet da povećavaju cene hleba – zaključuje Papović.

Međutim, u Poljoprivrednoj inspekciji kažu da su kontrole redovne, te da inspekcija ima dovoljan broj laboratorija sa akreditovanim metodama, i obučene inspektore za kontrolu sistema i samog proizvoda.

– U 2014. obavljeno je 907 kontrola proizvodnje i prometa hleba, a u 239 slučajeva utvrđene su određene nepravilnosti. One su najčešće vezane za deklaraciju i uslove za proizvodnju, jer nisu bili obezbeđeni dokazi da je uspostavljen sistem bezbednosti. Podneto je 58 zahteva za prekršaje i 10 prijava za privredni prestup, kao i 211 naređujućih rešenja o otklanjanju nepravilnosti – navode u Ministarstvu i dodaju da je tek u 27 slučajeva izrečena privremena zabrana proizvodnje.

Kada je u pitanju procentualna količina određenih vrsta brašna u hlebu, u inspekciji potvrđuju da se kontrola radi „u samom objektu, preko proizvođačke specifikacije i utroška sirovina“ te da u ovoj godini u toj oblasti nisu utvrđene nepravilnosti.

Prevara

Po pravilniku je jasno definisano da se crni hleb pravi od brašna tipa 1100, a znamo da samo jedan od 250 mlinova u Srbiji melje crno brašno. U takozvani „crni hleb“ se dodaje ili malo raži ili jestive boje, da bi bio tamniji, i to je još jedna velika prevara. Polucrni hleb, sa druge strane, pravi se od brašna tip 750, i to brašno proizvode određeni mlinovi – kaže Goran Papović.

Statistika

Prema prošlogodišnjem istraživanju Privredne komore Srbije, svaki stanovnik prosečno godišnje pojede oko 105 kilograma hleba, a statistika pokazuje da svaki drugi potrošač kupuje hleb kod malih pekara.