Država nemilice troši svoj „štek“

Najviši nivo depozita kojima je država raspolagala u bankama bio je u avgustu 2006. kada je u NBS imala 199 milijardi dinara i još 31 milijardu u komercijalnim. Od tada ta suma se polako, ali sigurno topi i do juna 2010. depoziti kod centralne banke su gotovo prepolovljeni (108 milijardi dinara), a u ostalim bankama su povećani za tek dve milijarde (33,3 milijarde dinara), pokazuju podaci centralne banke.

S druge strane, dok se zaduživanje države kod Narodne banke u istom periodu smanjilo sa 14,4 milijarde dinara na 1,3 milijarde, dotle je dug prema komercijalnim bankama povećan sa 20,8 milijardi dinara na čak 171,3 milijarde dinara. Posebno izraženo slabljenje pozicije države kod banaka primetno je od početka ekonomske krize u drugoj polovini 2008. U oktobru te godine država i dalje bila u plusu od 123 milijarde dinara, ali je zbog poznatih okolnosti morala da potroši više od 150 milijardi. U tom periodu zaduženost kod komercijalnih banaka povećana je sa 17,8 na već pomenutih 170 milijardi dinara.

Situacija se ne popravlja ni u ovoj godini. Kako bi popunila budžetsku rupu država je tokom juna povukla čak sedam milijardi dinara deviznih depozita kod Narodne banke Srbije, čime je njihov ukupan nivo smanjila sa 56 na 49 milijardi za samo mesec dana (poseduje i 59 milijardi dinara depozita kod NBS i još 33 milijarde kod komercijalnih banaka). Poređenja radi, državi je pre juna bilo potrebno čak pet meseci kako bi povukla sedam milijardi dinara deviznih depozita, što govori o tome da je došlo do oštrog pada prihoda. Ovako veliko zahvatanje u devizne depozite pokazatelj je i toga da Vladina strategija po kojoj je će budžet puniti emisijom državnih zapisa nikako ne nalazi potvrdu u praksi, zbog čega postoji opasnost da država te devizne depozite i potroši, odnosno da dođe u situaciju da znatno poveća javni dug. Naime, ako bi se trošenje depozita nastavilo ovim tempom, država bi za samo sedam meseci ostala bez njih.

Koliko vlast sada lako poseže za ovim rezervnim novcem i koliko se zadužuje vidi se i iz toga što je razlika između depozita i kredita koje država ima kod komercijalnih banaka u junu iznosila čak 138 milijadi dinara u korist kredita, što je skok od čak 106 milijardi dinara u odnosu na isti mesec pre godinu dana.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris ističe da je upotreba deviznih depozita znak da dinamika prihoda nije u skladu sa planom, u kojoj situaciji je normalno da država na ovaj način pokuša da podmiri troškove. Međutim, Fabris napominje, da uprkos tome što država ima još dosta prostora za zaduživanje, tempo rasta novih dugova može biti problem.

– Posledice sadašnjeg zaduživanja ćemo osetiti u budućnosti. Država može još dugo da se zadužuje, pošto smo daleko od toga da nam javni dug bude na nivou od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je granica dozvoljenog, ali je činjenica da se zaduživanje ubrzava, što bi mogao da bude problem – naglašava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, zbog toga bi morala ili da se ojača srpska privreda, kako bismo ubuduće imali veće prihode, ili da se smanjuju rashodi. To što se sa racionalizacijom još nije daleko odmaklo, Fabris objašnjava time što takvi postupci uvek nekoga pogađaju, odnosno što se time gube birači, „ali osim ako ne dođe do većeg privrednog rasta, to će biti nužno“.

Slično njemu i saradnik Instituta za trzišna istraživanja Saša Đogović kaže za Danas da posezanje za deviznim depozitima i za kreditima znači da postoji nedovoljan priliv sredstava u budžet, zbog čega država na ovaj način pokušava da popuni te budžetske praznine. Prema njegovim rečima, to što se iznos povučenih depozita povećava ukazuje na to da budžetska rupa sve više raste.

– To je dokaz i da smo daleko od izlaska iz krize jer domaća privreda nije u stanju da obezbedi dovoljne prihode državi, a jasno je i da nema masivnijih investicija ili da su one tek u začetku. Sama činjenica da država uzima kredite ili povlači depozite da bi popunila budžetsku rupu nije sporna, ako postoji vizija o tome kako obezbediti realne izvore finansiranja za ubuduće, a ne da se samo još više zadužujemo – upozorava Đogović.

Bumerang efekat

– Međunarodni monetarni fond nam je već poručio da je prostor za dalje zaduživanje sužen i da je potrebno da imamo jeftiniju državu. Ali, umesto da vreme kupljeno povlačenjem depozita i kreditima država iskoristi za reforme i smanjenje javne potrošnje, kod nas se malo toga čini. Zbog toga će nam se posezanje za kreditima vratiti kao bumerang jer država kasnije neće opet moći da finansira budžet, a neće više imati ni depozita koje će do tada potrošiti – smatra Đogović.

Brzina odlaska u minus

Kada se izravnaju svi depoziti i svi krediti države kod NBS-a i komercijalnih banaka, Srbija je u junu bila u minusu od čak 31 milijardu dinara, dok je još u aprilu bila jednu milijardu u plusu. Pre godinu dana depoziti su bili čak 45,5 milijardi veći od kredita, što ukazuje na to da se država u poslednjih godinu dana nemilice zadužuje, uprkos brojnim uveravanjima o štednji i smanjivanju javne potrošnje, koja su najglasnija bila baš u ovom periodu.