G17 želi da predloži svog kandidata

Na pitanje da li će G17 insistirati da novi guverner bude iz te stranke, odnosno uslovljavati DS i druge koalicione partnere time da to mesto pripada G17, naši izvori kažu da to nije nužan razvoj situacije i da u izboru guvernera ne bi trebalo da bude nikakvih ucena, ali da ova stranka neće podržati baš svakog kandidata, odnosno onog za kojeg procene da ne bi valjano obavljao tu funkciju.

Sagovornici ističu da će G17 biti konstruktivan, ali da će insistirati na tome da budući prvi čovek Narodne banke Srbije bude što je moguće nezavisniji od politike jer je to mesto veoma važno za državu. Naši sagovornici da se ni o jednom nasledniku nije razgovaralo unutar vladajuće koalicije jer su svi zatečeni ostavkom guvernera.

Iako Jelašić nije želeo detaljnije da obrazloži ostavku sve je izvesnije da ga je na to primorala ekonomska politika Vlade koja je i dalje okrenuta potrošnji. Kako Danas saznaje, najava prodaje Telekoma bio je potez previše s kojim guverner nije spreman da se nosi. Da ga brine moguća loša upotreba novca od te prodaje, Jelašić je više puta pokazao u javnosti. S obzirom na to da se očekuje da vladajuća koalicija neće odoleti da deo novca od prodaje potroši u svrhe predizbornih poteza, Jelašić očigledno nije bio spreman da bude neko ko će sanirati posledice. Naime, milijardu ili više evra koje bi država dobila i, što putem investicija što putem direktne potrošnje, upumpala u ekonomski sistem zemlje neminovno bi poremetilo stabilnost dinara i cena, koju po zakonu mora da čuva NBS. Najavi prodaje Telekoma prethodila je i najava novog programa subvencionisanih kredita, odmrzavanja plata u javnom sektoru i penzija, kao i zaduživanje po više osnova u inostranstvu od čega će deo novca takođe stići u budžet i biti podeljen budžetskim korisnicima. Da to brine Jelašića videlo se u više navrata, a jedno od upozorenja da su toliko zaduživanje i potrošnja opasni uputio je na forumu na Kopaoniku kada je istakao da bi Srbija mogla na kraju da se suoči sa „grčkim scenariom“. Prema našim saznanjima, na toj izjavi Jelašiću je zamereno u Vladi kao izazivanje panike.

– Neodgovorno je da se stalno živi preko gubera, juče na račun jednokratnih privatizacionih prihoda, sada na račun zaduživanja kod MMF-a, sutra eventualno na osnovu prodaje Telekoma, to ne rešava nijedan problem – upozorio je Jelašić u poslednjem intervjuu koji je dao za Danas.

On je ukazao da se pojedini političari prihvataju populizma u nastupima što ne doprinosi suočavanju sa problemima. „Ako vi u dužem periodu konstantno trošite više nego što zaradite, jednokratni privatizacioni prihodi ništa suštinski neće promeniti. Na taj način su bile potrošene pare od prodaje Mobtela, isto tako možemo potrošiti i pare od prodaje Telekoma, a efekti na kurs su bili i biće prolazni. Suština je u smanjivanju tekuće potrošnje“, rekao je Jelašić za naš list.

On juče nije želeo da odgovori na pitanja Danasa iako je govorio za druge medije. Tako je u intervjuu magazinu Ekonomist rekao da će do izbora svog naslednika nastaviti da vodi istu monetarnu politiku, tako da u narednom periodu ne bi trebalo očekivati dramatična pomeranja. Jelašić je izrazio uverenje da njegova ostavka neće dovesti do političkih trzavica između Demokratske stranke i G17 plus pri izboru novog guvernera.

Guverner NBS Radovan Jelašić pojavio se juče na okruglom stolu u hotelu Hajat i potvrdio da se juče sastao sa premijerom Mirkom Cvetkovićem s kojim je pričao „o tome šta je važno u vezi sa održavanjem makroekonomske stabilnosti“. Na pitanje kako da se protumači to što je podnoseći ostavku rekao da to nije učinio zbog političkih pritisaka iako je poslednjih meseci bio u čestim nesuglasicama sa vlašću, Jelašić je rekao da je „siguran da ćemo to da protumačimo na pravi način“. Jelašić je istakao da veruje da će vrlo brzo biti dovršen posao oko Zakona o NBS. „Lično mislim da bi bilo dobro da se prvo donese zakon, a da tek potom bude izabran guverner“, rekao je Jelašić.

Premijer Srbije Mirko Cvetković juče je ocenio da ostavka guvernera neće uzdrmati sistem koji je Jelašić učinio stabilnim, dodavši da bi u slučaju da sistem bude uzdrman, to bila i Jelašićeva odgovornost. Cvetković je izjavio da ne zna ko će biti novi guverner i da će se o tome tek razgovarati.

Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke Goran Pitić, koji se pominje kao mogući kandidat za guvernera, nije želeo da jasno odgovori na pitanje o tome da li je u igri za prvu funkciju u NBS. On je dodao da će to pitanje biti rešavano van medija, ne odgovorivši na pitanje da li bi prihvatio tu funkciju, ali je prisutne novinare ostavio sa utiskom da je zainteresovan za guvernersku poziciju.

Nikola Fabris, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže za naš list da je odluka guvernera da podnese ostavku bila veliko iznenađenje za koje smatra da je loša vest. „S obzirom na to da je Jelašić bio imun na političke i druge pritiske, mislim da smo njegovim odlaskom dosta izgubili. Razloge njegove ostavke treba tražiti u neslaganju guvernera sa vladom o pojedinim potezima ekonomske politike i drugim neformalnim pritiscima“, smatra Fabris.

On kaže da se može samo nagađati o konkretnim razlozima i tome u kojoj meri su prodaja Telekoma i najavljeno povećanje potrošnje uticali na Jelašićevu odluku, ali podseća na „dugačku istoriju neslaganja“ guvernera i Vlade. Tako se, kako ukazuje Fabris, Jelašić nije slagao sa Vladom oko pitanja prevelike javne potrošnje, oko nivoa deviznog kursa, povećanja plata, oko prodaje Telekoma, odluke da se zamrznu plate u Narodnoj banci, a nije se slagao ni sa Privrednom komorom Srbije, koja je vršila pritisak na njega zbog kursnih kretanja. „U takvim uslovima, on je verovatno video na ne može da ostvari svoje ciljeve i zaključio da je najbolje da se povuče“, ocenjuje Fabris.

Direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević kaže za Danas da će Jelašićev odlazak značiti veće štampanje dinara i višu inflaciju. Prema njegovom mišljenju, Jelašić nije nameravao da napravi korake ka liberalizaciji tekućih i kapitalnih transakcija, ali je inflaciju uspevao da drži na znatno nižem nivou nego što bi bila da se o njoj pitala fiskalna vlast, odnosno Vlada.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže za Danas da ne zna ništa o razlozima zbog kojih je Jelašić odlučio da ode iz NBS, ali da njegov potez neće uticati na promenu monetarne politike i politike banaka. On smatra da nije dobro što je Jelašić podneo ostavku, ali da je to prilika da Skupština promeni zakon o Narodnoj banci, tako da odluke ubuduće donosi kolektivno telo, koje bi birala Skupština, a ne guverner.

Potpredsednik G17 Plus Snežana Grubješić izjavila je juče u Skupštini da kandidat za mesto guvernera treba da bude rezultat konsenzusa unutar vladajuće koalciije, ali i šireg konsenzusa. Grubješićeva je dodala da su u G17 svi bili iznenađeni i zatečeni Jelašićevom odlukom. „S druge strane, mogu da razumem zašto je to uradio, posle šest godina izloženosti javnim napadima, osudama, mešanju, pritiscima i svemu ostalom“, rekla je Grubješićeva.

Zakon pre izbora naslednika

„Zakon o NBS treba uskladiti sa modernim sistemima, kao što je Evropska centralna banka, tako da sve ključne odluke izglasava savet, čije bi članove birala Skupština, koja bira i guvernera. Trenutno, odluke donosi Monetarni odbor, ali njegove članove bira guverner. Inače, sa izborom novog guvernera ne treba žuriti i u narednih mesec ili dva trebalo bi izglasati novi zakon i zatim izabrati nove članove Monetarnog odbora, kao i guvernera“, kaže profesor Milojko Arsić.

Hvalospev

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić rekao je juče da mu je prva misao kada je čuo da je Jelašić podneo ostavku bila neverica jer nije video nijedan validan razlog za to. „Na momente nismo imali iste ideje, ali 10 godina smo imali jedan profesionalan i izuzetan dijalog. Radovan Jelašić je jedan od najvećih srpskih reformatora protekle decenije, bio je na čelu NBS u najtežem momentu u trećem kvartalu 2008. kada su nam njegova kreativnost, ekstremni profesionalizam i izuzetan rejting u međunarodnim krugovima obezbedili da naš bankarski sistem ostane neokrnjen u toj krizi“, rekao je Đelić.