Milioni nestaju u fantomskim firmama

Takve sporove oštećene firme dobijaju tek u 2,8 odsto slučajeva, jer se fiktivne firme osnivaju sa minimalnim osnivačkim kapitalom, a potom gase, dok vlasnici uglavnom nemaju imovinu iz koje potraživanja mogu da se naplate. Investitori i poverioci su suočeni sa velikom pravnom i poslovnom nesigurnošću koja karakteriše poslovni ambijent u Srbiji, i često su predmet prevare određenih pojedinaca i grupa. Zbog toga je Srbija na sve lošijem glasu u regionu, jer investitori izbegavaju zemlje u kojima imovina i kapital nisu adekvatno zaštićeni, a sudski sporovi traju godinama – zaključeno je na jučerašnjem skupu koji je organizovao Savez računovođa i revizora na temu malverzacija u privrednom ambijentu i načinima da se savesni preduzetnici od njih zaštite.

Konsultant u Mreži za poslovnu podršku Dragoljub Rajić naveo je podatak da je zabeleženo čak 19.500 takvih slučajeva prevare, a da je šteta u proseku iznosila 13.500 evra po slučaju.

Dodatni problem postoji u oblasti računovodstvenih propisa koji i pored brojnih izmena nisu usklađeni sa međunarodnom regulativom i kojima su neopravdano nametnuti visoki troškovi privrednim društvima, preduzetnicima i računovodstvenim firmama, a kvalitet finansijskih izveštaja još više smanjen. Blagoje Novićević iz Saveza računovođa i revizora Srbije kazao je da je poslednji Zakon o računovodstvu iz prošle godine najlošiji u seriji od 2002. godine.

– Računovodstvo bi trebalo da bude čuvar kvaliteta finansijskog izveštavanja, jer se na osnovu toga donose bitne odluke. Na osnovu poverenja u te informacije investitori odlučuju da li da započnu posao ovde, banke odlučuju o kreditima i određuju rizik povraćaja sredstava. Sa lošim finansijskim izveštajima ne zna se koliko je novca zaista ušlo u budžet, ne može se proceniti koliko je efikasna ekonomska politika, a uz to APR te izveštaje ne kontroliše – kazao je Novićević.

Miodrag Perić iz Udruženja pružalaca računovodstvenih usluga ocenio je da sadašnji zakon unosi opštu konfuziju u način izveštavanja.

– Trenutno se finansijski izveštaji rade na osnovu tri zakona i 15 podzakonskih akata, a u okviru te šume propisa često se mogu naći dijametralno suprotne odredbe – naveo je on i dodao da ne čudi da je u toj situaciji sve raširenije takozvano „kreativno finansijsko izveštavanje“, gde se stanje prikazuje onako kako to naručioci zahtevaju.

Perić je istakao da prilagođavanje promeni zakona donose i prevelike troškove. „Našu kuću koja zapošljava 10 ljudi i ima 140 klijenata izmene zakona koštaće oko 32.000 evra, za šest promena kontnih okvira, preknjižavanje i edukaciju radnika“, naglasio je on i dodao da knjigovođe zato traže da se novi pravilnik stavi van snage i koriste i dalje kontni okviri iz 2006, jer se veliki broj preduzetnika još nije prilagodio novim pravilima. Predstavnik Delegacije nemačke privrede u Srbiji Milan Vučković rekao je da se od 2000. godine do sada 118 stranih investitora žalilo na istinitost finansijskih izveštaja na osnovu kojih su kupili firme.

– Izveštaji nisu bili tačni, bilo je slučajeva lažno prikazanog stanja imovine, knjigovodstvene vrednosti, potraživanja, a posebno iznosa dugovanja prema poveriocima i obaveza prema zaposlenima – rekao je on i dodao da investitori u Srbiji naručuju i po dve revizije izveštaja koje plaćaju od 40.000 do 100.000 evra.

Visok rizik

– Srbija je po „kantri risku“ ocenjena kao veoma rizična zemlja, ali to se ne odnosi na stabilnost koalicionih vlada, kako mnogi misle, već na stabilnost trajanja propisa. Kod nas se norme menjaju gotovo svakodnevno, i to nagore, ima ih brdo neusaglašenih i nema koordinacije u njihovom donošenju – kazao je Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja.

Strani investitori privilegovani

Zoran Ilić, direktor kompanije Biomelem, tvrdi da država i dalje daje primat stranim investitorima, dok mali porodični biznis, koji je „najvažniji za opstanak domaće ekonomije, nikada nije bio zaštićen“. „Takođe, država se još ne trudi da odvoji žito od kukolja, odnosno da osigura siguran ambijent za veliki broj malih firmi koje posluju ozbiljno i legalno“, dodao je Ilić.