U Srbiji se pored restriktivne fiskalne politike, istovremeno sprovodi i restriktivna monetarna politika, što nikako nije dobro rešenje jer izaziva pad BDP-a. Tako će Srbija 2014. godinu završiti sa BDP-om dva do tri odsto manjim nego prošle godine – izjavio je Nebojša Katić, finansijski konsultant iz Londona na konferenciji „Svet u 2015“ magazina Ekonomist.
Prema njegovim rečima, statistički podaci pokazuju da će realni BDP za oko tri procentna poena biti niži nego 2008.
– U toku naredne i 2016. godine Srbija će imati negativnu ili u najboljem slučaju nultu stopu rasta BDP, a prognoze Međunarodnog monetarnog fonda nagoveštavaju da bi mogla da ostvari privredni rast od dva procenta tek u 2017. godini. Nivo BDP iz 2008. godine bi eventualno mogla da dostigne 2018. godine. Do problema dolazi zbog toga što je Narodna banka Srbije isključivo orijentisana samo na održavanje kursa, zbog čega su i ona, ali i ceo sistem, postali zarobljenici kursa. Na takav način se ne može smanjiti učešće javnog duga u BDP-u. Samo su dve zemlje u Evropi uspele da ostvare tu nameru, ali je reč o procentima koji su minimalni i zanemarljivi – naglašava Katić.
On dodaje da je ekonomska politika zemlje usmerena na uzimanje kredita i sprovođenje preporuka Međunarodnog monetarnog fonda te da je primenjujući isključivo takve mere nemoguće ostvariti ekonomski oporavak zemlje.
– Jedini cilj MMF-a je da se uredno servisiraju obaveze prema inostranstvu, pa je za zemlju bolje da se iz primarne emisije finansira izgradnja infrastrukture umesto da se zadužuje kod inobanaka. Obično kada iznesem ovakvu tezu, ona se dočekuje „na nož“ jer se pogrešno povezuje ili sa hiperinflacijom i monetarnim haosom iz 90-tih, ili sa socijalističkim romantizmom. Upravo suprotno, primer o kome ja govorim je primenjen u Nemačkoj 1932. godine, što je pomoglo toj zemlji da ostvari visoku stopu privrednog rasta – objašnjava Katić.
Primarna emisija je mehanizam preko koga centralna banka reguliše kreditnu aktivnost i prisutna je u svakoj tržišnoj ekonomiji. Centralna banka pokušava da pogodi koliko novca je potrebno za optimalno, neinflatorno funkcionisanje ekonomskog sistema.
Kako privreda raste, tako se obim robno-novčanog prometa stalno povećava, a kako je i u najboljim ekonomijama inflacija u pravilu prisutna, količina novca u sistemu se mora povećavati. Katić smatra da primarna emisija koja prati te procese nije negativan fenomen već nužnost, i da pospešuje funkcionisanje ekonomskog sistema.
– Sve dok količina novca u opticaju ima pokriće u robama i uslugama na domaćem tržištu, primarna emisija ne može biti problem. To podrazumeva da je centralna banka dobro pogodila koliko novog novca kreira, kao i da se u svojoj politici rukovodi ekonomskim, a ne političkim kalkulacijama – navodi Katić.
Katić zastupa tezu da do destabilizacije monetarnog sistema ne dolazi samo neodgovornim štampanjem novca, već da se sistem može destabilizovati i spolja, kroz stalni, nekontrolisani rast inozaduživanja, pogotovo zaduživanjem banaka i države. Ne samo da je inozaduživanje pogubno po budućnost Srbije zbog neodrživog rasta spoljne zaduženosti, već je zaduživanje i dnevna pretnja stabilnosti finansijskog sistema. Takođe, novac koji ulazi u Srbiju po osnovu inokredita iznuđuje primarnu emisiju, povećava količinu novca u opticaju i podstiče rast inflacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
