Nezaposlenost će i dalje rasti

Da do oporavka zaposlenosti neće doći još duže vreme svedoče i vesti iz inostranstva. Predsednik američke Uprave federalnih rezervi Ben Bernanki izjavio je da privreda SAD beleži solidan oporavak, ali bi mogle da prođu godine dok se ne nadoknadi veliki gubitak radnih mesta iz vremena duboke recesije 2008. i 2009. godine.

Takav scenario veoma je verovatan i za Evropu pa samim tim i Srbiju. Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za Danas da je posledica smanjenja broja nezaposlenih u zvaničnoj statistici zapravo projekat Prva šansa preko kog će se ove kao i prošle godine zaposliti oko 10.000 ljudi. „Podaci NSZ ne prikazuju pravo stanje jer je kriza u Srbiji trenutno dovela do toga da nelikvidnost u privredi bude na niovu iz 1998-99 i odgovorno tvrdim da nikada nije bilo teže“, kaže Rajić.

Kriza je u realnom sektoru velika, napominje on, i dodaje da se to najbolje može videti na primeru građevinskog sektora. U ovoj oblasti je samo u prvih pet meseci potpisano oko 50 odsto ugovora manje nego u istom periodu prošle godine. „Tržište je zamrlo, nema investicija, rast je mali, u sektoru trgovine zabeležen je pad od 19,5 odsto u aprilu i maju, jedino što donekle vadi situaciju jesu telekomunikacije i saobraćaj“, naglašava Rajić.

Ono što je još veći problem od krize je to što smo, napominje Rajić, sada u nekoj fazi depresije kada bi država morala kao meru broj jedan uvede zakonsko ograničenje za rokove plaćanja na minimum 60 dana i da na taj način spasi veliki broj fiirmi. Najveći gubitnici u privredi biće, smatra naš sagovornik, mala preduzeća, ona sa manje od pet zaposlenih. „Takvih je u Srbiji 75 odsto i oni će najviše stradati jer veliki nemaju da plate male, a država je i tu dodatno otežala uvođenjem novih taksi i zakona iz oblasti ekologije“, napominje Rajić. Katastrofalni podaci najbolje se možda oslikavaju na primeru 60 malih, srednjih i velikih preduzeća koje su u Uniji pratili. Od početka godine njih sedam je zatvoreno, dok je 14 nelikvidno. „Od 60 preduzeća 2008. je njih 13 završilo sa gubicima, taj broj se 2009. povećao na 31, a verujem da će do kraja godine čak 45 preduzeća poslovati sa gubitkom“, napominje Rajić.

Prividan rast zaposlenosti, osim programa sličnim Prvoj šansi, pomažu i povremena zapošljavanja od strane neke velike inostrane kompanije koja „u cugu“ uposli 300 do 400 radnika, ali i sezonski poslovi. Međutim, ističe naš sagovornik, sve je to privremeno. „Možda može da se očekuje neki privremen rast do 20.000 zaposlenih i sve to zahvaljujući sezonskim radovima“, kaže Rajić.

On veruje da će broj onih koji do kraja ove godine budu ostali bez posla biti i do 100.000. „Imamo situaciju da je prosek plata u jednom trenutku stigao i do 35.000 dinara i to sve zbog zaposlenih u javnom sektoru koji čine 36 odsto od ukupnog broja zaposlenih. Pad zaposlenosti će stagnirati, ali i to je zbog toga što se zapošljavaju novi ljudi u javnim agencijama, a ne u privredi. Ako se uzme da je od početka krize bez posla ostalo oko 150.000 ljudi, oni se izuzimaju iz tog proseka, koji dižu zaposleni u javnim institucijama“, kaže Rajić.

Sa gotovo 195.000 zaposlenih građevinski sektor koji beleži svoje najcrnje dane još od Drugog svetskog rata spao je na svega 150.000 radnika, a prema najavama mnogih stručnjaka tendecija pada se nastavlja. Predsednik samostalog sindikata građevinarstva Duško Vuković kaže za Danas da se iz ugla građevinske industrije ne oseća nikakav pomak i da je stanje u ovoj oblasti još uvek katastrofalno. „Videćemo šta će se posle svih najavljenih podrška građevinskoj industriji desiti, ali za sada ništa ne ide na bolje. Nema investicija, proizvodnja stoji i podaci su poražavajući“, ističe Vuković. On kaže da je prošle nedelje bio na sastanku u Privrednoj komori na kom su pojedini privrednici najavili nova otpuštanja jer nemaju od čega da plaćaju zaposlene. Vuković kaže da nije u redu što država traži od građevinskih preduzeća da plate silne poreze, a da im pritom duguje milione evra. „Gotovo 70 odsto firmi u našoj industriji je na ivici bankrotstva i zaista je neophodno ubrizgavanje svežeg novca, dodatno kreditiranje, nešto što će da pokrene građevinu“, napominje Vuković.

U maju ove godine na evidenciji NSZ registrovano je 762.592 nezaposlenih, što je u odnosu na maj prošle godine za 4.955 osoba manje, a u poređenju sa februarom ove godine kada je na evidenciji bilo 767.418 osoba, za 4.826 ljudi manje. U periodu od početka krize, oktobra 2008, do danas broj nezaposlenih u Srbiji povećan je za 45.184 ili 6,3 odsto.

I veliki otpuštaju

„Da bismo bili konkurentni na tržištu i da bismo mogli da izađemo zdravi iz ove krize, moramo broj radnika da prilagodimo moguđnostima proizvodnje“, najavio je otpuštanja u nedavnom intervjuu za Danas i vlasnik Ist pointa Zoran Drakulić. Na pitanje da li to znači da će Vlada odobriti krupnim biznismenima da otpuštaju viškove on je rekao da su privrednici „na tome insistirali“. „Ako nam Vlada to i ne odobri moraćemo da otpuštamo, to je tržište i to nam, kao privatnim firmama, niko ne može da zabrani“, rekao je Drakulić.

Statistika

Stopa nezaposlenosti je prema podacima Zavoda za statistiku od aprila 2008. do oktobra 2009. povećana sa 13,3 na 16,6 odsto što bi značilo da je rasla po jedan odsto na pola godine. Ukoliko je nastavljen taj trend to bi značilo da se već sada stopa nezaposlenosti približila cifri od 18 odsto i povratak u 2007. godinu.

Zastoj

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže za naš list da je opasno posmatrati broj registrovanih nezaposlenih kao referentan pokazatelj na tržištu. „Veliki je uticaj sezonskih poslova, kao i onih koji su uključeni u razne programe i taj trend nam više sugeriše da je trenutno zastoj u padu nezaposlenosti“, kaže Arandarenko, dodajući da ne bi trebalo očekivati da situacija bude mnogo povoljnija do kraja godine.