Po privrednom rastu Srbija četvrta od kraja u regionu

U toj statistici, Srbija se sa svojih dva odsto rasta ove godine, nalazi na četvrtom mestu od dna liste, pri čemu su lošije od nas rangirane samo Slovenija, Rumunija I Hrvatska, koja će u 2011. imati rast manji od jedan odsto.

Prema rečima Indermita Gila, glavnog ekonomiste Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, primetno je da istočnije zemlje regiona beleže bolje rezultate, dok sa približavanjem jugoistoku Evrope, odnosno Grčkoj i Italiji, performance privreda slabe. Sa prosečnim rastom od tri odsto ove godine, područje Balkana je najslabije kotirano u celom regionu. Povezanost ovog područja sa Evropskom unijom znači da će se pad u EU odraziti i na ekonomije ovih zemalja. Uz to, s obzirom na veliku izloženost pojedinih zemalja regiona bankama iz Grčke i Italije, problemi sa kojima se one suočavaju mogli bi da imaju negativne posledice i na tim tržištima – naglasio je Gil. Prema njegovim rečima, zapadne banke se nisu povukle iz centralne Evrope, ali se nezaposlenost ne vraća dovoljno brzo na nivoe pre krize, dok je rast u regionu pao na samo dve trećine pretkriznog nivoa, odnosno na oko četiri odsto.

– Istočni deo regiona brže raste od zapadnog, a kako idete ka jugu, u Srbiju, Hrvatsku ili Sloveniju, vidite da svi imaju rast ispod tri odsto. Što ste bliže Grčkoj I Italiji to je i nezaposlenost veća. U celom regionu nezaposlen je jedan od osam radnika, a na zapadnom Balkanu jedan od pet, a među mladima čak jedan od tri – istakao je Gil. Ovaj stručnjak je dodao i da su fiskalni deficiti porasli u celom regionu i da trenutno prosek iznosi 4,5 odsto (koliko je predviđeno i za Srbiju), te da raste i javni dug. Iako zemlje regiona još nisu zadužene onoliko koliko je zapadna Evropa, javni dug u njima je ipak prilično visok, s obzirom da MMF za zemlje u razvoju uglavnom primenjuje limit duga od 40 odsto bruto domaćeg proizvoda. Prema Gilovim rečima „Srbija, Mađarska i Albanija treba da rade više na smanjenju duga“, s obzirom da su investitori sada osetljiviji na pitanje zaduženosti države nego u periodu pre krize.

– Situacija u regionu je prilično teška i moguće je da će biti još teža. Postoji veliki rizik od pogoršanja stanja u evrozoni. Grčke i italijanske banke su jako aktivne u regionu, pa će, ako njihovi zajmovi na matičnim tržištima postanu ugroženi, to imati negativne posledice na stanje u ovim državama. Treba znati da nove članice Evropske unije ostvaruju čak 75 odsto svoje trgovine sa Unijom, a da evrozona čini 75 odsto BDP-a EU. Prema tome, ako Evropska unija ne bude rasla to znači da ni zemlje centralne i istočne Evrope neće rasti – naglasio je Gil, izdvojivši Srbiju I Crnu Goru kao dve zemlje sa jako slabim rastom. On je kao negativan primer pomenuo Srbiju i u kontekstu visoke nezaposlenosti, koja je dostigla 22,2 odsto, pri čemu je u istu kategoriju sa nama svrstao I Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju I Crnu Goru. – Ove zemlje su jako povezane sa Grčkom i u velikoj meri zavise od doznaka iz inostranstva, što predstavlja visok spoljni rizik – dodao je Gil.

Zatvarajući ovogodišnje zasedanje MMF-a i Svetske banke, Kristin Lagard, generalni direktor Fonda naglasila je da se zemlje u razvoju nalaze pred rizikom od pogoršanja situacije u evrozoni i Americi, te da će Fond raditi na tome da ove države ojačaju svoje rezerve za odbranu od nove krize i da osiguraju kapitalne investicije, koje treba da doprinesu rastu. Po pitanju Kine, Lagardova je ocenila da bi njen doprinos rešavanju problema nove krize mogao da bude u tome što će rebalansirati svoju ekonomiju jačanjem domaće tražnje, u kom cilju bi „mala apresijacija valute pomogla, uključujući I zato što bi se time smanjila inflacija“, rekla je Lagardova.

Kina smanjila broj siromašnih

Robert Zelik, prvi čovek Svetske banke, istakao je na zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, da je Kina smanjila broj siromašnih građana za 300 do 400 miliona ljudi, zbog čega će biti moguće da se ostvari jedan od milenijumskih ciljeva, odnosno da se broj siromašnih u svetu prepolovi.