Industrija reciklaže jedna je od retkih koja ima veliki potencijal u Srbiji, jer svega 15 odsto generisanog otpada se reciklira, dok je evropski prosek iznad 50 odsto, zaključeno je na jučerašnjem panelu danas konferens centra „Ekonomska primena reciklata u Srbiji“ koji je pokušao da odgovori na pitanja kako se može uvećati prihod od reciklaže, izvoza i otvoriti nova radna mesta u ovoj delatnosti. Pomoćnik ministra životne sredine Alesandar Vesić naglasio je da je u protekle tri godine usvojen set ekoloških zakona usklađenih sa Evropskom unijom, ali da sada sledi njihova primena koja će uspostaviti sistem reciklaže.
– Od 2009. izdato je 2.200 dozvola za sakupljanje otpada. Planiramo da uposlimo 75 odsto više ljudi u ovoj oblasti, što će otvoriti 10.000 novih radnih mesta. Međutim, u Srbiji trenutno reciklira oko 15 odsto otpada, a taj procenat bi mogao da se poveća tako što bi se proizvodi od recikliranih materijala oslobodili barem dela poreza na dodatu vrednost – ukazao je Vesić. Prema njegovim rečima, postoji mogućnost utvrđivanja obaveza nekim granama industrije da koriste određeni procenat recikliranih materijala za svoju proizvodnju, kao i uvođenje visoke cene odlaganja otpada na deponije. Ipak, to bi prema rečima Danasovog paneliste, moglo da ugrozi opstanak nekih fabrika usled ekonomske krize.
Savetnik za ekologiju predsednika Privredne komore Srbije Siniša Mitrović naglasio je da bi Srbija godišnje mogla da ostvari 1,5 milijardi evra prihoda kada bi na pravi način zaživeo sistem reciklaže.
– Potrebno je stvoriti ambijent u kome bi proizvodjači reciklata bili stimulisani i od države i od potrošača. Postoji mnogo nelogičnosti. U Srbiji je lagerovano oko 300.000 tona pepela, koji se deponuje i tretira kao neopasan otpad, a može da se koristi kao građevinski materijal. Koji su to lobiji šljunka i peska koji su jači od države? – pita se Mitrović. On dodaje da u Srbiji imamo uspešne kompanije koje se bave reciklažom, poput dve koje tretiraju akumulatore, ali njihovi kapaciteti nisu dovoljno iskorišćeni, jer ovog otpada nemamo dovoljno.
– Sa druge strane, imamo dovoljno sakupljača stakla, ali se ono izvozi i reciklira u drugim državama, umesto da se osposobi fabrika stakla u Paraćinu. Takođe, što pre bi trebalo otvoriti postrojenje za fizičko-hemijski tretnam opasnog otpada – ukazao je Mitrović. Šef ekonomskog odeljenja Ambasade SAD Daglas Apostol naglasio je da se Srbija nalazi u poziciji gde je Amerika bila pre 40 godina, kao i da mnoga iskustva može da primeni ugledajući se na nju.
– Obišao sam Srbiju uzduž i popreko. Bio sam na svim većim deponijama, što su mnogi karakterisali kao čudno ponašanje za jednog diplomatu. Ključno što treba da uradite, jeste da utičete na svest ljudi da promene navike – rekao je Apostol.
Potpredsednik Skupštine Euro Foil Bor, Branimir Kesić, koji je više od 40 godina živeo u Americi, nadovezao se na priču ističući da prvo što je video u Srbiji jesu deponije i kese na ulicama i u prirodi.
– Sakupljanje i razvrstavanje otpada je ekološko, ali i ekonomsko pitanje u kojem leži veliki potencijal. Euro Foil ima tradiciju dugu 30 godina. Naša fabrika za reciklažu u Boru može da obradi 7.000 tona PET ambalaže. Uslugom sakupljanja ove vrste ambalažnog otpada pokrivamo 40 odsto teritorije Srbije, a u planu je povećanje broja radnika za 30 odsto – naglasio je Kesić.
Prema rečima, Stevana Vujasinović, direktora prodaje i marketinga SEKOPAK-a, u Srbije se godišnje generiše oko 450.000 tona ambalažnog otpada.
– 360.000 tona se nalazi u domaćinstvu, dok 90.000 tona predstavlja komercijalni industrijski otpad, koji je gotovo u potpunosti zbrinut od naših klijenata, odnosno osnivača. S obzirom na to da je Sekopak organizacija koja se bavi upravljanjem ambalažnog otpada, cilj nam je da alarmiramo građane da separatišu kućni otpad, kako bi se on reciklirao, a ne završavao na deponijama. U gradovima u kojima Sekopak ima različite kontejnere za posebne vrste otpada građani rado razvrstavaju otpad – rekao je Vujasinović, dodajući da je potrebno dosta sredstava kako bi se u celoj Srbiji postavili kontejneri za separaciji, ali i nabavili kamioni za odnošenje razvrstanog smeća.
Od otpada do izvoza
Menadžerka ekologije Tigar AD, Jasna Pančić Jovanović, istakla je da se u Evropi reciklira više od 90 odsto otpadnih guma, što u Srbiji nije slučaj.
– EU je 2003. zabranila deponovanje otpadnih guma, tako da se one recikliraju. Tigar dve trećine guma nabavlja u Srbiji, dok ostatak nabavlja iz Hrvatske i Italije. Međutim, 80 odsto naših proizvoda ide na inostrano tržište – istakla je Pančić Jovanović, dodajući da Tigar pravi proizvode za dečija igrališta i rekreaciju, uređenje zelenih površina, sportskih terena, kao i saobraćaj i infrastrukturu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
