Starosna granica za odlazak u penziju za žene u Srbiji je 60 godina, za muškarce 65, a cilj je da se u nekom narednom periodu te granice pomere za pet godina kada su u pitanju žene i dve godine za muškarce. Taj proces će trajati dugo, smatraju ovdašnji stručnjaci, i nikako neće moći sve da se reši po hitnom postupku kako bi to MMF želeo. Nove runde pregovora se predstavnicima ove međunarodne institucije zakazani su za kraj avgusta i pitanje reforme penzionog sistema, odnosno njenog nastavka biće jedno od ključnih.
Srbija je među deset najstarijih nacija na svetu, ali nije jedina koja ima problema sa „starenjem“ populacije. Penzioneri su većina i u razvijenim evropskim zemljama, a Piter Vanhujse iz Evropskog centra za socijalnu politiku i istraživanja rekao je na predavanju na Ekonomskom fakultetu da će vrlo brzo većina glasača u pojedinim zemljama imati više od 50 godina.
– Prema istraživanjima koje je MMF sproveo već sada odnosno naredne godine u Finskoj i Švajcarskoj, više od 51 odsto glasača činiće stariji od 50 godina. Isto to desiće se za četiri godine u SAD, Nemačkoj i Francuskoj, dok će se Grčka, Italija i Danska sa tim suočiti nešto kasnije – 2019 – rekao je Vanhujse. To znači, napomenuo je Vanhujse, da je za neke države što se tiče sprovođenja reforme penzionog sistema ne „pet do 12“ već, „12 i pet“.
Nešto je povoljnija situacija u odnosu između mladih i starijih, prema njegovim rečima, na severu kontinenta gde mladi imaju više razumevanja za taj generacijski jaz, za razliku, na primer, od Francuske, gde je situacija znatno lošija. Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec je, aludirajući na to da u Skupštini Srbije već postoji partija koja zastupa stariju generaciju (PUPS), pitao da li je moguće da se desi da u Srbiji jednog dana imamo umesto desno i levo orijentisanih partija one koje zastupaju interese mladih i starijih.
– Angažovanje mladih ljudi bilo bi vrlo dobrodošlo, ali razlike među mladima su mnogo veće u odnosu na razlike kod starijih generacija koje su, bar od 70 do 90 odsto njih, na državnom budžetu i imaju isti fokus koji je mnogo jači od onog kod mladih. Mladi ljudi su razbijeni po klasama, imaju različita primanja, više su podeljeni – istakao je Vanhujse.
On je naglasio da je čovek sa 65 godina još uvek mlad i da treba ići ka tome da se granice odlaska u penziju podignu. Prema njegovim rečima, postoje mere koje bi mogle uspešno da budu sprovedene, ali na kojima tek treba da se radi.
– Trebalo bi podići nivo zaposlenosti, potom stimulisati žene na rad, ne dozvoliti im da nakon što rode dete nestanu sa tržišta rada. Veliki problem je i sa invalidskim penzijama, imamo primer Mađarske i Češke u kojima je na stotine hiljada ljudi tokom sedam godina tranzicije otišlo u invalidsku penziju – napomenuo je Vanhujse. Bitno je, smatra on, i ne dozvoliti mladima da samo preuzimaju radna mesta svojih roditelja, već da se sami izbore za svoj posao, odnosno da započnu novi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
