Zakonska zatezna kamata, koju je na hiljade građana Srbije plaćalo prilikom svakog kašnjenja sa otplatom nekog računa banci, Infostanu, elektrodistribuciji ili mobilnom operateru, nezakonita je i neustavna. To je upravo utvrdio Ustavni sud Srbije, određujući da od 27. jula, kada je ova odluka objavljena u Službenom glasniku, zatezna kamata više ne može da se obračunava kao do sada.
Ustavni sud je, naime, utvrdio da je primena takozvane konformne metode obračuna zatezne kamate, u praksi dovodila do toga da su poverioci dužnicima obračunavali kamatu na kamatu, što je u teoriji poznato kao anatocizam i zabranjeno je još u Rimskom carstvu, a i u Srbiji. U nekim slučajevima, takav obračun dovodio je čak do toga da je građanima dug po kamati premašio ceo iznos duga po glavnici. Pitanje koje se odmah po objavljivanju ove odluke postavilo je kako će se sada ponašati javna preduzeća i banke. Sudeći prema prvim reakcijama, šansa da se građanima koji su do sada plaćali zateznu kamatu vrati deo novca koji im je naplaćen na neustavan način, veoma je mala.
U Elektroprivredi Srbije, jednom od najvećih poverilaca u državi, sa ogromnim brojem dužnika koji kasne sa plaćanjem računa i kojima se obračunava zakonska zatezna kamata, kažu da će poštovati odluku Ustavnog suda, ali da je do sada „ovakav obračun kamate bio zakonit“.
– Ranije se više puta o tome raspravljalo i preovladalo je tumačenje da je konformni obračun zatezne kamate po zakonu. Mi ćemo poštovati svako tumačenje Ustavnog suda, ali se plaćene kamate ne mogu retroaktivno vraćati – smatraju u EPS-u, dodajući da će i u tom pogledu poštovati sve eventualne preporuke Suda.
Međutim, Ustavni sud se nije izjasnio o tome imaju li dužnici kojima je do sada obračunavana kamata na kamatu pravo na povraćaj tako naplaćenog duga, već se u odluci Suda samo konstatuje da „član 3, stav 1 Zakona o visini stope zatezne kamate u delu koji glasi „primenom konformne metode“ prestaje da važi danom objavljivanja odluke u Službenom glasniku“.
Ustavni sud je utvrdio da je zakonodavac prekršio granice i sadržinu svojih ovlašćenja propisanih Zakonom o obligacionim odnosima i da ne postoji odgovarajući pravnovaljani ustavni i zakonski osnov za primenu konformne metode u obračunu zatezne kamate.
„Sud ocenjuje da se osporenom regulativom povređuje i ustavno načelo zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu i jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i da se kroz obračun zatezne kamate ne može konstituisati poveriočevo pravo na naknadu štete u većem iznosu od stvarne štete. U suprotnom, zakonska zatezna kamata bi se od pretpostavljene štete transformisala u novčanu kaznu čija visina znatno premašuje pretrpljenu stvarnu štetu zbog dužnikove docnje“, navodi se u odluci Ustavnog suda.
Sud je diskriminaciju u obračunu zatezne kamate obrazložio time što su banke svojim dužnicima koji zapadnu u docnju obračunavale zateznu kamatu konformnom metodom (kamatom na kamatu), dok su one same kada kasne sa otplatom svojih dugova, Narodnoj banci Srbije plaćale kamatu primenom metode prostog interesnog računa. Time su građani i pravna lica, kao dužnici banaka, bili u težem položaju u odnosu na te iste banke kada se nađu u položaju dužnika prema NBS.
Do zaključenja ovog broja, od banaka, nekih mobilnih operatera i drugih javnih preduzeća nismo uspeli da dobijemo komentar na odluku Ustavnog suda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
