Iako je rasprava o Nacrtu zakona prošla dobro, na zadovoljstvo svih, a tekst ocenjen kao bolji od prethodnog, u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća, Uniji poslodavaca i Uniji ponuđača Srbije tvrde da su u fazi pravnog definisanja članova zakona, u poslednjem trenutku pred ulazak u Skupštinu „određene interesne grupe uspele da unesu neka svoja rešenja koja otvaraju vrata novim koruptivnim radnjama“. Zato su pripremili spisak od deset novih amandmana koji bi to donekle sprečili i javne nabavke učinile transparentnijim.
Potpredsednik Asocijacije za mala i srednja preduzeća Milan Knežević tvrdi da je početna verzija koju je pripremala Srpska napredna stranka i koja je u javnoj raspravi čak poboljšana, promenjena i da su toj partiji „podmetnuta neka rešenja koja se sada nalaze pred poslanicima“. On kaže za Danas da je u članu 3 umetnuta rečenica „koju naručilac nije odbio zbog bitnog nedostatka“ i da je problem u tome što će ako se stavi na volju naručioca da procenjuje koji su to bitni nedostaci, to otvoriti vrata potpunom diskrecionom odlučivanju.
– Osim toga, rečenicu da „naručilac nije dužan da objavi procenjenu vrednost javne nabavke“ treba obrisati, jer se u praksi pokazalo da je neobjavljivanje procenjene vrednosti javne nabavke najveća mogućnost za povećanje vrednosti kroz anekse ugovora i druge koruptivne radnje – napominje Knežević. On navodi još nekoliko predloga koje je mahom sačinila Unija ponuđača, koje bi poslanici trebalo da razmotre pre usvajanja Zakona, i koji se uglavnom odnose na nedovoljno jasne definicije koje bi pružile mogućnost za različito tumačenje.
Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za Danas da su javne nabavke uvek bile podložne velikoj korupciji i da su retki slučajevi kada je sve čisto. On hvali predlog novog zakona i tvrdi da je radna grupa napravila dobar tekst koji je veliki pomak u odnosu na ono što smo imali ranije, ali da je u poslednjoj verziji „promenjen jedan deo članova“ i da je očigledno „došao u ruke nekih interesnih grupa“.
– Usvojeno je 27 naših primedaba, ali neke nisu. Predložili smo i šefovima poslaničkih grupa deset amandmana koji bi, ukoliko budu prihvaćeni, sveli korupciju u javnim nabavkama na minimum – ističe Rajić.
On kaže da su sastavljajući predloge koji bi pomogli da postupci javnih nabavki budu transparentniji, išli po sistemu kako bi se ponašao menadžer koji vodi privatnu kompaniju. Rajić napominje da je najvažnije da budu usvojeni oni predlozi koji sprečavaju veliku korupciju, odnosno postupci primenljivi u javnim nabavkama velike vrednosti. „Važno je da se izbegne prećutni dogovor i omogući transparentnost“, ističe Rajić.
On kaže da je prva verzija bila „pravno preciznija“ i da zakon mora prvenstveno da bude jasan sudijama koje će na osnovu njega da donose presude. Šta se desilo posle javne rasprave i kako su i kada neke odredbe promenjene Rajić ne zna, ali zna, kako kaže, da se u nekim članovima „nešto zakomplikovalo“.
Članradne grupe koja je pisala Zakon o javnim nabavkama Đorđe Belenzada kaže za naš list da je nacrt zakona prošao javnu raspravu i da je radna grupa razmatrala veliki broj primedaba koje su stigle na tekst. „Neke od tih primedaba su usvojene, neke nisu. Amandmani koji su sada stigli još nisu detaljno razmotreni, verujem da će biti. Inače, uvek postoje interesi različitih grupa kada se usvajaju novi zakoni i uvek gledate kako da uravnotežite što više te zahteve – napominje Belenzada. On kaže da ni on lično nije zadovoljan svim odredbama u zakonu, ali da je generalno tekst koji je u Skupštini veliki korak napred u odnosu na ono što sad imamo.
Izostale oštre kazne
– Trebalo bi da sledimo dobre primere nekih evropskih zemalja koje nemaju ni približno veliki problem sa korupcijom kao mi u Srbiji. Korupcija u Nemačkoj je 0,3 odsto, a u Austriji poslednjih 13 godina nije zabeležen nijedan slučaj korupcije u velikim javnim preduzećima. A znate zašto? Zato što su kazne rigorozne. Kod nas toga nema i zato bi uvođenje oštre kaznene politike bio najbolji način da se suprotstavimo korupciji, jer bi malo ko rizikovao da izgubi, na primer, kuću – kaže Dragoljub Rajić.
Dobri primeri
Podatak da u Austriji poslednjih 13 godina nije zabeležen nijedan slučaj korupcije u velikim javnim preduzećima deluje neverovatno i nedostižno u Srbiji. Ali, u toj zemlji su rigorozne kazne za one koji se u takvom „poslu“ uhvate, jer ne samo da podrazumevaju desetogodišnju zabranu bavljenja javnim poslom nego i za zloupotrebu koja premaši 15.000 evra direktor preduzeća odgovora ličnom imovinom. Da je naš zakon o javnim nabavkama, koji se trenutno nalazi u Skupštini i o kom će poslanici i danas razgovarati pre nego što ga usvoje, uvrstio nekakvu sličnu odredbu, sigurno ne bismo razgovarali o milijardu evra, koliko se zbog zloupotreba u procesu javnih nabavki u Srbiji izgubi svake godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
