Udovički: Prva otpuštanja od septembra

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

To se ne mora postići samo otpuštanjem, već se računa i na prirodni odliv i dobrovoljni odlazak iz službe, rekla je Udovički na jučerašnjem predstavljanju publikacije „Kvartalni monitoring“.

Podaci i procena koju je ministarka iznela proističu iz studije koja je obradila strukturu i broj zaposlenih, troškove i efikasnost rada u javnom sektoru, što je prva analiza takve vrste urađena u Srbiji.

Najveći potencijal za uštede i unapređenje efikasnosti u državnom sektoru, pokazalo je istraživanje Ministarstva, nalazi se u oblastima zdravstva, policije i pravosuđa, a potom i odbrane. U sektorima obrazovanja i javne administracije, s druge strane, prostora za uštede nema, ali je zato u ovim resorima neophodno povećati efikasnost rada, pokazuje analiza objavljena u ponedeljak na zvaničnoj internet prezentaciji Ministarstva.

Kako se navodi, broj zaposlenih u javnom zdravstvu Srbije na 100 stanovnika i troškovi rada u ovom sektoru u odnosu na BDP jedni su od najviših u Evropi, ukoliko izuzmemo skandinavske zemlje. Posmatrano u odnosu na BDP, Srbija na zarade u zdravstvu troši tri odsto, a ukoliko se posmatraju ukupna izdvajanja društva na zdravstvo, uključujući i plaćanja od strane stanovništva, Srbija troši 10,6 odsto BDP-a, što je stavlja u rang sa najrazvijenijim zemljama Evrope.

– Ovako visoka izdvajanja na zdravstvo, nažalost, nisu propraćena rezultatima, s obzirom na to da se Srbija nalazi pri dnu evropske lestvice po kvalitetu zdravstvene zaštite, ostavljajući iza sebe samo Crnu Goru, BiH i Rumuniju. Ovo je nalaz Evropskog istraživanja koje meri generalni kvalitet zdravstvenih usluga i zdravstvenog sistema – navodi se u analizi Ministarstva.

Što se tiče sektora policije, dodaje se, velike uštede su moguće i u kratkom roku, bez strukturnih reformi. „MUP Srbije već radi na smanjivanju rashoda za zarade tako što u novom zakonu preciznije definiše poslove i pojam policijskih službenika. Ovim se proširuje broj onih službenika koji će imati status državnog službenika, bez beneficija koje nosi status policijskog službenika“, ukazuje se u analizi. Rashodi za zarade u sektoru policije u Srbiji iznose 1,4 odsto BDP-a, što je dvostruko više od proseka cele EU. Razlozi za visoke rashode zarada leže kako u visokom broju zaposlenih, tako i u visokom prosečnom trošku po zaposlenom, ocenjuju u Ministarstvu koje vodi Kori Udovički.

Prema njihovim navodima, pravosuđe, troškovno gledano i poredeći se sa evropskim zemljama, ima veoma slične karakteristike kao i sektor policije. Ukupni rashodi za pravosuđe iznose 0,8 odsto BDP-a, što je dvostruko više i od proseka novih članica EU i od proseka cele EU. Što se tiče broja zaposlenih u sektoru pravosuđa, analiza pravosuđa koju je sprovela Svetska banka pokazuje na primer da Srbija ima znatno više sudija na 100.000 stanovnika u odnosu na većinu evropskih zemalja, ali manje od Bugarske, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Grčke. Broj zaposlenih sudija u Srbiji je u 2014. iznosio 41 na 100.000 stanovnika, što je za 16 sudija više od prosečne vrednosti posmatranih zemalja.

U sistemu lokalne samouprave, takođe, postoji značajan prostor za uštedu, što je utvrđeno kako na osnovu poređenja broja zaposlenih među opštinama u Srbiji, tako i u odnosu na normu propisanu Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji iz 2009. godine. „Samo svođenjem broja zaposlenih na pomenutu zakonsku normu – četiri zaposlena na 1.000 stanovnika, u svim jedinicima lokalne samouprave koje su iznad propisanog maksimuma, broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi bi se smanjio za 10 odsto“, navodi se u analizi.

Mala administracija

Prema analizi Ministarstva državne uprave, republička administracija, a naročito državna uprava, nije predimenzionirana, „već je po svemu sudeći mala, što delom objašnjava nedostatak kapaciteta koji kao građani svi osećamo“. Prostor za uštede u ovom sektoru, navode, nije značajan, ali je neophodna reorganizacija državne uprave.

BDP Srbije tri puta manji od proseka EU

Deo BDP-a koji se u odnosu na zemlje Evropske unije u Srbiji izdvaja za neki sektor ne govori mnogo o ulaganju, jer je bruto društveni proizvod Srbije tri puta manji od proseka EU. Posmatrano po zemljama članicama, razlika je daleko veća. Primera radi, Srbija je u 2013. imala BDP od 45,5 milijardi dolara, Hrvatska 57,9 milijardi, Slovenija 47,9 milijardi. Među manje razvijenima je i Grčka sa BDP-om od 242 i Portugal sa 227 milijardi, ali zato Nemačka ima 3.730 milijardi dolara, Britanija 2.678, Francuska 2.806, a Italija 2.149 milijardi dolara.