Ukupna šteta na desetine miliona evra

Kako za Danas objašnjavaju u kompaniji, priča počinje 2004. kada DMD zaključuje ugovor o zajmu cementa od Direkcije za robne rezerve, za šta je bilo potrebno da Direkciji dostavi bankarske garancije. DMD zatim sa Atlas bankom (koju je kasnije kupio Pireus) zaključuje ugovore o garanciji i kao obezbeđenje banci daje depozite u iznosu od 20 odsto dobijenih garancija, hipoteke na nekretnine u vlasništvu direktora DMD-a Dejana Dragojlovića, njegovih roditelja i preduzeća „Pronalazaštvo“, te menice i ugovorna ovlašćenja na iznos garancije.

Prvog dana 2005. godine DMD i banka zaključuju Aneks 1 ugovora o garanciji kojim se menja iznos garancije.

Kasnije te godine Direkcija i DMD menjaju ugovor, tako da se rok u kojem DMD mora da vrati uzetu robu Direkciji pomera sa 15. 10. 2005. na isti taj datum 2006. godine. Zbog toga je DMD trebalo da obezbedi novu bankarsku garanciju, pa je Pireus sastavio predlog Aneksa 2 i poslao ga DMD-u u trenutku u kojem je direktor Dragojlović bio u inostranstvu.

Međutim, kako kažu u DMD-u, pošto Dragojlović ovog puta nije mogao da obezbedi da svi članovi njegove porodice produže hipoteke u korist Pireusa, od potpisivanja Aneksa 2 se odustalo.

Uprkos tome, Pireus „mimo volje i znanja“ DMD-a izdaje novu garanciju u korist Direkcije sa rokom važenja do 15. 11. 2006. godine. U DMD-u tvrde da uopšte nisu znali da je Pireus izdao novu garanciju, te smatrajući da je prethodna garancija istekla, traže od Pireusa da im vrati date depozite i izbriše hipoteke. Pireus na dopise DMD-a ne odgovara, nakon čega DMD pokreće tužbu protiv banke.

U međuvremenu, Direkcija aktivira bankarsku garanciju (izdatu bez dozvole DMD-a), posle čega Pireus kreće da blokira račune DMD-a i prisvaja dobijene depozite, kako bi naplatila novac koji je dala Direkciji. To je, kako navode u ovoj firmi, dovelo do toga da su mobilni operateri (DMD se bavio distribucijom dopuna za mobilne telefone) aktivirali svoja obezbeđenja kako bi se naplatili od DMD-a, koji nije mogao da im plati dugovanja jer su mu računi bili u blokadi. Usledilo je raskidanje ugovora, a za nastavak poslovanja je DMD morao da obezbedi nove garancije, koje mu kao firmi kojoj su računi više puta uzastopno bili blokirani – nijedna banka nije htela da odobri. Epilog je, kako tvrde u DMD-u, šteta od više desetina miliona evra i gubitak svih poslovnih pozicija i reputacije.

Na kraju, posle skoro decenije suđenja, utvrđeno je da je banka falsifikovala Dragojlovićev potpis i pečat njegove firme kako bi sačinila Aneks 2, koji joj je zatim poslužio da mu blokira račune i uzme depozite kada je Direkcija aktivirala garanciju iz tog aneksa. Sud nije utvrdio zbog čega je banka lažirala ova dokumenta, ali u DMD-u smatraju da je to urađeno u korist njihove tadašnje konkurencije.

Kako se navodi u presudi Privrednog suda u koju je Danas imao uvid, Pireus je iskoristio potpis i pečat sa Aneksa 1 i zatim ga prekopirao na Aneks 2, iz čega je jasno da se radi o falsifikatu. Uz to je Aneks 2 „zaključen“ na dan kada je Dragojlović kao „potpisnik“ bio u Španiji, što je utvrđeno uvidom u njegov pasoš.

„Iz nalaza veštaka… koji je na jasan i pouzdan način utvrdio da pečat tužioca (DMD) i potpis direktora tužioca na spornom Aneksu, potiču sa Aneksa 1 … odnosno da su određenom tehnikom preneti na sporni Aneks, sud je utvrdio da Aneks ugovora o izdavanju bankarske garancije… na koji se tuženi (Pireus) poziva, predstavlja falsifikat“, navodi se u presudi Suda.

Dragojlović je o svemu ovome obavestio i tužilaštvo i Narodnu banku Srbije, ali kako navodi, nijedna institucija do danas nije reagovala, uprkos sudskim presudama koje nedvosmisleno ukazuju na to da je Pireus banka falsifikovala dokumenta, tojest da su izvršena krivična dela, zbog kojih je njegovoj firmi naneta višemilionska šteta.

Pireus banka tokom jučerašnjeg dana nije odgovorila na pitanja Danasa.