Prošla godina bila je teška za proizvođače i prerađivače šećerne repe. Zasejane površine smanjene su sa 70.000 hektara na 40.000. Cena šećera je u padu, aproizvođači su dodatno uskraćeni i zbog toga što dobijaju višestruko manje državnih subvencija od svojih kolega u Evropskoj uniji.
Postoji, međutim, prostor da paori uvećaju svoju zaradu povećanjem prinosa po hektaru. Rod u zemljama Evropske unije varira od regiona do regiona i iznosi od 55 do 65 tona po hektaru, dok je u Srbiji između 45 i 50 tona.
Jedan od apsurda je i to da je naša zemlja daleko kvalitetnija nego, recimo u Španiji, a imamo manje prinose. Domaći stručnjaci smatraju da šećerna repa uz pravilnu primenu savremene agrotehnike na našim oranicama može dati prinos od preko 70 tona po hektaru sa sadržajem šećera iznad 16,5 odsto. Sve ovo podstaklo je kompaniju Helenik šugar koja je vlasnik šećerana u Crvenki i Žablju, da tešnje sarađuje sa proizvođačima i pomogne im da podignu proizvedenu količinu repe po hektaru.
– U skladu sa tradicionalno dobrom saradnjom sa našim dobavljačima, sutra u Novom Sadu organizujemo sastanak proizvođača šećerne repe na kome ćemo im predstaviti projekat „Helenik šugar“. Osnovni cilj je povećanje proizvodnje po hektaru i podizanje sadržaja šećera. Drugim rečima, hoćemo da pomognemo proizvođačima i zajedno podignemo konkurentnost, kako bi izdržali tržišnu utakmicu sa razvijenim zemljama, ali i doprineli da Srbija postane lider u proizvodnji šećera. Projekat se realizuje u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu i Poljoprivrednom stručnom službom iz Sombora. Na savetovanju će više od 150 proizvođača moći da saslušaju viđenja stručnjaka o tome kako unaprediti proizvodnju šećerne repe. Uz to, dodelićemo i priznanja najuspešnijim proizvođačima šećerne repe u 2015. godini, kaže dr Hristos Aleksopulos PR menadžer Helenik šugar Srbija.
Prema rečima Nastadina Jovovića, rukovodioca agronomske službe Fabrike šećera „Crvenka“, projektom je planirana dugoročna saradnja poljoprivrednih stručnjaka i proizvođača šećerne repe, a obuhvatiće 60 parcela površine 620 hektara.
Proizvođači pogrešno đubre njive
– Hoćemo da pomognemo našim snabdevačima i garantujemo im prinos i digestiju pod uslovom da sprovode savete stručnjaka. Obavićemo ispitivanje azota u zemljištu, jer proizvođači previše đubre njive i to je najčešća greška u proizvodnji šećerne repe. Stručnjaci će davati savete i kada je reč o izboru sorti, kao i načinima zaštite od cirkospore. Sve to treba da doprinese ostvarenju krajnjeg cilja, a to je povećanje proizvodnje šećera po hektaru, ističe Jovović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
