Dok su policajci obavljali formalnosti sa dokumentima, inspektore i načelnika je izdavalo strpljenje.
Čekali su telefonski poziv. „Ali, niko ne zove. U međuvremenu smo proveravali dosije i videli da za Giškom postoji potraga zbog izbegavanja vojne obaveze. Glupost, naravno. Giška je otišao u inostranstvo, onda dopao robije i naravno da nije mogao da se odazove. Pozvali smo kolege iz potraga i oni su ga preuzeli. Iako je sigurno čitav grad znao da je priveden u policiju, da je odmah o tome obaveštena i DB, niko se nije javljao. Nisu hteli da se deklarišu, da se upecaju na podvalu. Na kraju je neko iz Saveznog DB-a ipak došao po pištolj, ali mi operativci nismo saznali ni ko, ni kada“, ispričao mi je inspektor.
Boris Petkov kaže da je Giška počeo da ispoljava srpski nacionalizam kada i većina, u vreme „događanja naroda“. Upozoravao ga je da se ne zaleće, ali je Giška želeo da ispravi pređašnje zablude, da se što pre otarasi ljubavi prema SFRJ i Titu „za koga je ranije bio spreman da pogine“.
„Kao najveća stvar u vreme moje mladosti računalo se – biti od koristi komunističkoj državi, ići preko granice da se boriš protiv ustaša i političkih emigranata. To je bio san svakog beogradskog mangupa“, govorio je Giška. Imao je i dublji razlog da se politički angažuje. Komunisti su mu, tvrdio je, ubili oca Gavrila 1963. godine. Tukli su ga čarapama ispunjenim mokrim peskom i „ostavili ga da se 11 meseci raspada“:
„Sve sam, možda, i mogao da im oprostim, ali im nikada neću zaboraviti što su me učili da se stidim oca.“
Događaji su se po Giškinom povratku iz italijanskog zatvora odvijali munjevito. To je vreme žestokih sukoba u Hrvatskoj, stvaranja partijskih vojnih formacija, raspada JNA koja je volšebno trebalo da postane srpska vojska, a Srpska garda je imala ambiciju da bude njena okosnica. Ako ne i više od toga. Uvidevši da problem postaje ozbiljan, vlast pokušava da parira, promovišući opremljenost i obučenost Teritorijalne odbrane Srbije. Čak je i predsednik Slobodan Milošević bio prinuđen da prošeta ispred stroja TO i izvrši smotru ratnog sastava IV Banatske udarne brigade TO Srbije.
Više od svega drugog, Giški je smetalo angažovanje Željka Ražnatovića Arkana. Zbog toga je Arkana, aludirajući na poslastičarnicu koju je otvorio u prizemlju svoje kuće naspram stadiona Crvene zvezde, pogrdno nazivao „tulumbar“.
„Izloženi smo raznim oblicima sputavanja i opstrukcije… Najpodmuklije je stvaranje Srpske dobrovoljačke garde, stvorene radi opstrukcije Srpske garde“, javno ga je optužio Giška, uz opasku da bi „gardu koju je formirao Arkan trebalo zapravo zvati Srpskom dobrovoljačkom komunističkom gardom“.
Ni generalima tada postojeće vojske, ni predstavnicima vlasti, nije bilo svejedno. Plašili su se da bi hiljade dobrovoljaca Srpske garde umesto odlaska na front, mogli da se okrenu osvajanju vlasti u Beogradu. Razne dobrovoljačke grupe okupljale su od 30 do najviše 100 dobrovoljaca, pa je Srpska garda sa svojih nekoliko hiljada dobrovoljaca postala povod za učestale kompromitujuće napade u kojima je najglasniji bio Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke. U poznatom maniru vođa radikala je napao najbolniju tačku garde – kriminalnu prošlost nekih njenih članova:
Ni generalima tada postojeće vojske, ni predstavnicima vlasti, nije bilo svejedno. Plašili su se da bi hiljade dobrovoljaca Srpske garde umesto odlaska na front, mogli da se okrenu osvajanju vlasti u Beogradu. Razne dobrovoljačke grupe okupljale su od 30 do najviše 100 dobrovoljaca, pa je Srpska garda sa svojih nekoliko hiljada dobrovoljaca postala povod za učestale kompromitujuće napade u kojima je najglasniji bio Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke. U poznatom maniru vođa radikala je napao najbolniju tačku garde – kriminalnu prošlost nekih njenih članova:
„Đorđe Božović Giška, više puta osuđivan, odležao 11 godina robije, glavni kriminalac u beogradskom podzemlju, glavni trgovac drogom i slično. Zatim, ubijeni Branislav Matić Beli, takođe jedan od vodećih beogradskih kriminalaca. Bio je svojevremeno plaćeni ubica u Holandiji, od toga se i obogatio. Ovde, u Beogradu, bogatio se i preprodajom ukradenih automobila…“
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
