Dvojni aspekti identiteta

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Prema tome, javne i privatne sfere predstavljaju uzor celokupnom društvenom životu i čine deo okvira koji funkcionišu kao područja različitih načina društvenog života. Problem je u tome što promene u karakteru i načinu izražavanja jedne sfere, npr. misaone, obično ostave posledice u vezi sa očekivanjima druge sfere (ponašajne i osećajne). Zbog te neusklađenosti dolazi do problema u ličnosti celetoida, kao što su pseudoidentitet, pseudosloboda i, pre svega, narcizam kao lažni vid samoljublja. Propisane obaveze javnog života nisu autentične, a pojedinac se samo kroz lično iskustvo može ostvariti. Čovek se, prema Fromu, može prilagođavati, ali ne zauvek. Težnja za slobodom, za ličnim rastom i razvojem, da čovek bude ono što zaista jeste i da ima slobodu da ostvari sve svoje potencijale, urođena je ljudskoj prirodi. Gušenje slobode prouzrokuje potisnute ili otvorene impulse mržnje i agresije koji utiču na stvaranje uniformisanih nesrećnih osoba, koje su ugušile svoju individualnost i potrebu za rastom i razvojem, za autonomijom, čvrstim identitetom i integritetom.

Zabava na račun ljudskog života nije nova pojava u ljudskoj prirodi. Motiv celetoida za učestvovanje u rijaliti programima je želja za slavom i novcem. Sa druge strane, postoji potreba publike za voajerizmom i konstantnim praćenjem života ličnosti u zatvorenim rijaliti formatima, kako bi se zaboravili sopstveni životni problemi, kao i odgovornost za sopstveno postojanje. Sa društvenog aspekta, izražava se potreba za pasiviziranjem publike radi skretanja pažnje sa važnih društveno-ekonomskih problema. Ovakve potrebe biće uspešno zadovoljene ukoliko se u ovim programima razviju konfliktne situacije ili pak ljubavne ili seksualne privlačnosti, koje spadaju u domen skrivenog i zabranjenog. Psiholog Žarko Trebješanin, povodom velike popularnosti navedenih programa u Srbiji, upozorava da „ako se ljudi motivišu da izgube intimu i da se takmiče kao gladijatori, onda je to kraj evropske civilizacije i kulture“.

Celetoidi reflektuju dominantan sistem vrednosti u društvu, ali takođe utiču na formiranje ukusa, vrednosti i poimanja prihvatljivog društvenog ponašanja, pogotovo kod mlađe populacije. Za celetoide u Srbiji može se reći da imaju negativnu konotaciju, jer prikazuju i promovišu nerad. To znači da se bez posedovanja kvaliteta i znanja i izlaganjem sopstvene privatnosti može dostići (privremena) slava, a potencijalno zaraditi i značajna količina novca. Prema Rodžeku, status celetoida može biti ostvaren i na drugi način, jer je glavna karakteristika postizanje slave i novca, brzo i kratkotrajno. To mogu biti osobe koje su stekle slavu internet pojavljivanjem ili emotivnom vezom sa nekom poznatom ličnošću, izlaganjem sopstvene privatnosti na skandalozan način (starlete). Svi ovi načini izlaska iz anonimnosti zastupljeni su u Srbiji.

Dosta radova i studija napisano je na temu uticaja celetoida na mlade ljude i publiku, kao i o tome koji su to društveni i kulturni faktori doprineli njihovom stvaranju. U ovom radu fokus je na uticaju hipermedijatizacije po samu ličnost celetoida, s aspekta personalističke i humanističke filozofije i psihologije. U prethodnom tekstu govorilo se o društvenom i ličnom aspektu identiteta celetoida. NJih ne treba tretirati kao nezavisne entitete, što se u ovom slučaju upravo dešava. NJihovo osećanje samopouzdanja rezultat je njihovog društvenog prikazivanja, odnosno rezultat je mišljenja drugih. Ličnost pojedinačnog „ja“ celetoida u interesu je društvenog „ja“ celetoida. Ta zavisnost samopoštovanja od uspeha razlog je zašto je za njih slava toliko važna. Ona nije samo sredstvo za sticanje novca, što je možda bio primarni motiv, već za potvrđivanje važnosti i vrednosti njihove ličnosti. Vremenom se i privatna, odnosno lična sfera gubi i stapa sa društvenom, odnosno pojavnom sferom.

Nastavlja se