Normalizacija političkih odnosa tokom prve decenije dvadeset prvog veka nije, međutim, dovela u pitanje međusobnu percepciju Srba i Hrvata kao „značajnih drugih.
Pogled u „susedovo dvorište“ i dalje je predstavljao bitan mehanizam samodefinisanja u oba društva, što je bilo vidljivo i u načinu na koji su sebe videli navijači u ove dve zemlje. O tome će biti više reči u poglavljima koja slede, i koja su fokusirana na dve studije slučaja.
Prva se odnosi na sećanja na nerede u Maksimiru, dvadeset godina nakon što su se dogodili. Kroz analizu štampe i iskaze ispitanika iz Srbije i Hrvatske, trudio sam se da ustanovim u kojoj meri i na koji način se u današnje vreme vide ovi događaji i kakvu ulogu imaju u zamišljanju kategorija „mi“ i „drugi“. Druga studija slučaja vezana je za utakmice fudbalskih reprezentacija Srbije i Hrvatske odigrane u martu i septembru 2013. godine u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Na osnovu terenskog istraživanja obavljenog u Zagrebu i Beogradu u tom periodu, koje je uključivalo prisustvovanje na obe utakmice, kao i analize novinskih zapisa vezanih za utakmice, imao sam za cilj da utvrdim koliko novi narativi o fudbalu referišu na odnose između Hrvatske i Srbije od pre dve decenije, koliko se tu oseća uticaj diskursa o „normalizaciji“, a koliko se reprodukuju nacionalistički toposi.
U člancima se ponavlja mišljenje da je utakmica u Maksimiru bila simbolički početak rata u bivšoj Jugoslaviji. Tako, recimo, dnevnik Blic ističe da je „prekid meča u Zagrebu označio početak raspada države“ (Blic, 13. 05. 2010), dok list Danas navodi da je u pitanju bio „dan kada je fudbal ličio na rat“ (Danas, 18. 05. 2010). Dnevni list Kurir, u tekstu „Rat je počeo na Maksimiru“, piše kako su „mnogi skloni tvrdnji da je tada otvoreno počeo raspad nekadašnje SFR Jugoslavije“ (Kurir, 13. 05. 2010), a portal RTS u najavi članka postavlja pitanje: „Kako je rat počeo na Maksimiru?“ (RTS, 15. 01. 2011). U većini medijskih zapisa koji se dotiču ovog događaja, primetno je da se maksimirski incidenti direktno povezuju sa politikom i ratom. Tako se, u dokumentarnoj seriji „Fudbal, nogomet i još ponešto“ (Absinthe Production, 2007) na slike nereda sa stadiona direktno nadovezuje snimak tenkova na ulicama Beograda, dok se u dokumentarnom filmu pod nazivom „Dogovoreni rat“, na slike sukoba navijača Dinama i Zvezde nadovezuju prizori napada na vojnike JNA u Splitu. Reč je o dokumentarnoj seriji iz dva dela u produkciji RTS iz 2011. godine, koja se bavila tajnim dogovorima između bivših predsednika Srbije i Hrvatske Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana tokom trajanja sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
U ovakvom ilustrovanju početka sukoba u Jugoslaviji koristi se izuzetna vizuelna efektnost događaja na Maksimiru. Iako je između nereda u Zagrebu i incidenta u Splitu prošlo više od godinu dana, što jasno ukazuje da nema nikakve direktne uzročno-posledične povezanosti između dva događaja, njihovim povezivanjem u filmu stvara se metonimijska veza između jedne navijačke tuče i stvarnog rata. Na taj način gledalac biva dodatno učvršćen u uverenju da je rat počeo baš na Maksimiru.
Kraj
Od ponedeljka novi feljton
Marko Selaković: Prodaja političara
Autor ovog feljtona koji je posvećen razotkrivanju strategija političkih lidera Srbije u 21. veku stručnjak je za političke komunikacije, duže od jedne decenije sarađuje sa političarima u oblikovanju njihovih komunikacijskih aktivnosti i kampanja. Savetovao je više nacionalnih, regionalnih i lokalnih političkih lidera i stranaka na Balkanu. Pored konsultantskog rada, obavljao je i dužnosti portparola Ujedinjenih regiona Srbije od 2012. do 2014. godine. Rođen je 1977. godine u Kragujevcu. Živi i radi na relaciji Dubai-Beograd. Feljton koji objavljujemo deo je knjige koja je u pripremi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
