Istorija brojnih ograničenja

Jerg Fiš: Pravo naroda na samoopredeljenje (15)

Studija „Pravo naroda na samoopredeljenje“ Jerga Fiša, savremenog švajcarskog pravnika i politikologa, delo je o pitanju koje u političkoj praksi i naučnoj misli već vekovima izaziva duboke sporove. Autor pruža jasan i precizan pregled razvoja ovog načela međunarodnog prava, koje istovremeno služi i za opravdanje celovitosti države i za opravdanje secesije. Najzanimljivije delove knjige čiji je izdavač Albatros plus objavljujemo u ovom feljtonu.

Reč je o zamisli koja je u poznom XVIII i ranom XIX veku nastala prvo kao ideja o pravu na nezavisnost u Americi, a onda kao ideja prava na samoopredeljenje u Evropi. To je ideja koja se nikad ne može do kraja ostvariti jer se svi zahtevi nikad ne mogu međusobno složiti. Ideja samoopredeljenja svih naroda izražava ideal slobodne međunarodne zajednice.

Kada bi se ona ostvarila, onda bi o podeli sveta na države odlučivala volja dotičnog stanovništva. Pri tome ništa ne bi zavisilo od veličine i moći pojedinih naroda. Ovo obećanje sadržano u formuli o pravu naroda na samoopredeljenje: kada je jednom dato, ne može se ni ostvariti ni poništiti.

Princip moći i princip slobode, nalaze se u međusobnom sukobu. Primena principa samoopredeljenja znači da će se jaki odreći uspostavljanja svoje moći. S druge strane, slabi imaju priliku da svoje ciljeve ostvare pomoću broja nezavisno od svoje male materijalne i vojnopolitičke snage. Ipak, nijedna strana ne može u potpunosti da ostvari svoj cilj. Uloga principa samoopredeljenja biće utoliko manja ukoliko je neuravnoteženija i jednostranija raspodela moći u svetu. Da svetom vlada samo jedna sila, onda ne bi bilo potrebe da se želja za samostalnošću uopšte uzima u obzir. Sredstva stvorena radi ograničavanja ovog prava samo na dekolonizaciju – zabrana secesije i uti possidetis – a možda i neka druga sredstva, i dalje bi delovala, a rasistički mehanizmi isključivanja više ne bi imali nikakvu ulogu. Upravo bi velika moć neke države dovela do toga da slabi pokušaju da moć zamene brojem.

Da bi uspeli u svom naumu, kao što se desilo u obe dekolonizacije, oni bi radi osiguranja uspeha morali da ograniče važenje prava na samoopredeljenje. Istorija prava na samoopredeljenje jeste istorija njegovih ograničenja. Sve dok međunarodni odnosi ne budu potpuno slobodni i lišeni dominacije jednih nad drugima, pravo na samoopredeljenje neće moći u potpunosti da se ostvari. A sa svoje strane princip moći i pored svih ograničenja neće nikad uspeti da sa sveta protera ideju o pravu na samoopredeljenje.

I jedna i druga strana i dalje će biti u sukobu. Kodifikovana formula po kojoj svaki narod ostvaruje pravo na samoopredeljenje postaje poluistina, zahtev koji potencijalni subjekti takvog prava ne mogu ni da potpuno ostvare ali ni da do kraja ukinu. Pravo na samoopredeljenje stalno će morati da se iznova obuzdava. Ono predstavlja silu koja stalno potkopava stabilnost nepravedno stečenog poseda.

Kraj