Plate i perspektiva na slepom koloseku

 Međutim, ukrajinska kompanija tvrdi da je poštovala obaveze i najavila da će svoja prava zatražiti pred domaćim i međunarodnim sudovima. Valja podsetiti da su bivši vlasnici u vreme kupovine najavljivali brda i doline, govorilo se o hiljadama vagona koji će se praviti u Kraljevu, da bi već posle nekoliko meseci ovde polako zamro rad.

Sada zaposleni i dalje nemaju overene zdravstvene knjižice, iščekuju pet i po plata i pomoć države. Problemi nisu mimoišli ni lokalnu samoupravu, a ako se tome doda i malo političkih začina, eto prave srpske tranzicione priče. Ipak, u Industrijskom sindikatu izražavaju optimizam, jer je ova fabrika, kako navode, sposobna da „proizvede sve – od igle do lokomotive“.

Fabriku je pre tri godine kupio Azov impeks za 200.000 evra, uz investicionu obavezu od 12,5 miliona evra. Međutim, Sergej Budjak, koji je donedavno bio predsednik UO fabrike, isticao je da je ta kompanija, zbog nedostataka posla u fabrici, bila prinuđena da neosnovano isplaćuje plate i obezbedi novac za repromaterijal, te da zbog toga zapravo kraljevačko preduzeće duguje vlasniku oko 14,5 miliona evra.

Milomir Ćirković, predsednik organizacije Industrijskog sindikata, koja je tražila kontrolu privatizacije i raskid ugovora, potvrđuje za Forum da dug postoji, ali ne u navedenom iznosu, te da je on posledica lošeg rada bivšeg vlasnika koji za tri godine fabrici nije obezbedio nijedan veći posao.

– Isplaćivali su nam zarade, prikazivali ih kao pozajmice i to predstavili kao dug preduzeća. Vlasnici su ugasili druge programe, a radnike iz tih pogona rasporedili u vagonogradnju, ukazuje Ćirković. On objašnjava da je posao obezbeđivala jedino država, prvo kada je po njenom programu proizvedeno 85 vagona. Država je potom ponovo ponudila posao od 50 do 100 vagona, pa se postavlja pitanje zašto bi to ona radila ako preduzeće ima vlasnika.

– Biće teško, ali mi sa ranijim vlasnicima nismo imali ni nadu, jer su nas ostavili bez posla, plata, uslovljavali i nas i Vladu Srbije, ističe Ćirković. Industrijski sindikat očekuje od Vlade da firmi odobri da počne retstrukturiranje i da godinu dana zaposlenima plaća doprinose i poreze na plate, a da se za to vreme preduzeće pripremi za novu privatizaciju.

– Zaziremo ipak od prokletstva politike, jer kada postignemo neki dogovor, ako se umeša politika, od dogovora najčešće ne bude ništa, ističe Ćirković za Forum

Sasvim suprotno mišljenje o perspektivi nekadašnjeg giganta nudi Dejan Đurović, predsednik fabričkog Samostalnog sindikata. On smatra da je probleme trebalo rešavati pregovorima, kako bi se sačuvala radna mesta.

– Plašim se da nas ne zadesi sudbina Magnohroma i drugih firmi u kojima privatizacija nije uspela. Do 14. januara imali smo gazdu od koga smo barem mogli da tražimo plate, a od koga sada da ih tražimo, zapitao se Đurović. Po njegovom mišljenju, visina plata, uslovi rada i prava radnika jesu u nadležnosti sindikata, ali raskidanje ugovora je bio posao Agencije za privatizaciju.

– Ne kažem da je privatizacija fabrike bila dobra, niti imam argumente da branim bivšeg vlasnika, ali poništenjem privatizacije radnici su prepušteni sami sebi i završiće na ulici. Trebalo je istrajati u pregovorima i pokušati da se izvuče što više novca od bivšeg vlasnika, kako bi isplatio plate koje smo zaradili. Inače, one su mizerne i u proseku su 19.000 dinara, a prvu polovinu avgustovske zarade primili smo tek 12. decembra, ističe Đurović za Forum.

Sve oči uprte u Vladu

U Industrijskom sindikatu navode za Forum da je Vlada nagovestila novi ciklus izrade 50 do 100 vagona, kao i revitalizaciju većeg broja starih teretnih vagona. Livnica je takođe dobila značajne poslove i ima ugovore sa strancima. Pored toga, vođeni su i pregovori sa Republikom Srpskom o proizvodnji 200 vagona, pogon termplastika je u pregovorima sa pribojskim FAP-om, Ikarbusom i kragujevačkom Zastavom. Pogon procesne opreme i sada radi, i tu postoje naručeni poslovi. Fabrika raspolaže i sa vrednom imovinom, poput industrijske škole, fudbalskog igrališta, samačkog hotela, drugih objekata i atraktivnog zemljišta, koja joj nije neophodna, a za koju je zainteresovana lokalna samouprava kako bi se njome namirila velika dugovanja.