Različita upotreba reči

Mark Abeles: Antropologija globalizacije (19)

Mark Abeles je francuski etnolog i politički antropolog. Mentor u radu na doktorskoj tezi bio mu je Klod Levi-Stros. Od 1979. do 1995. godine radio je kao rukovodilac istraživanja u Laboratoriji socijalne antropologije u Parizu, a 1995. godine u tom gradu osnovao je Laboratoriju za antropologiju društvenih ustanova i organizacija (LAIOS) i bio njen direktor do 2010. godine. Danas je Abeles direktor Francusko-argentinskog centra u Buenos Airesu. U Biblioteci XX vek objavljena je Antropologija globalizacije, u prevodu Ane A. Jovanović.

Istosmerni ekonomski razvoj jednog broja zemalja pratila je naporeda učestalost upotrebe izvesnog rečnika, koji se brzo nametnuo kao uticajan. Tako se mnogo koriste reči flexibility ili employability. One su lako prevodive na francuski ali su, tome uprkos, u Francuskoj naišle na veliki otpor: prilikom vanrednog evropskog saveta o zaposlenosti novembra 1997. godine, Francuzi su sistematično prevodili termin flexibility rečju „gipkost (souplesse), iako bi se „fleksibilnost“ (flexibilite) u jezičkom smislu činila adekvatnijom. Evo zašto: u francuskom kontekstu, pojam fleksibilnosti nosi jak negativan naboj jer asocira na mogućnost da vlasnici preduzeća po svome nahođenju raspolažu i upravljaju zaposlenima. U doba masovne nezaposlenosti, da su francuski pregovarači prihvatili termin „fleksibilnost“, to bi se shvatilo kao provokacija upućena sindikatima. Na sličan način, severnoevropske zemlje koristile su termin employability (mogućnost upošljavanja), koji označava sposobnost izlaženja na tržište rada uz posedovanje tražene stručnosti; i ova se reč lako može prevesti na francuski, ali je i tu sporna prihvatljivost prevodnog ekvivalenta. Naime, na francuskom tržištu rada „uposlivost“ (employabilite) značenjski upućuje na rastuću neizvesnost i privremenost zaposlenja, uz jasnu odgovornost zaposlenih za takvo stanje stvari.

Dok Francuzi nisu bili spremni da prihvate pomenute jezičke inovacije, Britanci su se mrštili na zagriženo francusko nastojanje na upotrebi reči „isključenost“ (exclusion). Ni ovde ne bi bilo teško naći engleski jezički ekvivalent. Međutim, prihvatanje tog terminološkog ekvivalenta značilo bi priznanje da datom pojmu odgovara i određena socijalna stvarnost s druge strane Lamanša s čim britanska vlada nije htela lako da se složi.

Ova borba u rukavicama oko prevoda izvesnih reči neprekidno se vodi u areni evropskih institucija. Upotreba mnogih reči ima, kao ulog, mogućnost stvaranja zajedničke politike; s druge strane, međutim, postoje velike razlike u istorijama i sociopolitičkim konfiguracijama pojedinih zemalja. Prihvatanje neke „strane“ reči odmah ima snažne posledice. Ono je znak stupanja na zajedničko semantičko polje, uz opasnost od gubitka celog jednog dela vlastite političke kulture. U kontekstu izgradnje evropskog zajedništva, jezik ima izuzetnu moć da stalno predupređuje pojedinačne nacionalne interese. Kao što pokazuju navedeni primeri, izbor izvesnih reči i postignuta ili nepostignuta saglasnost oko njihove upotrebe, uz sve pokrenute rasprave oko toga, primorava nacionalne aktere da prihvate političku i pojmovnu dinamiku koju ponekad brižljivo izbegavaju. Danas je nemoguće zaobići raspravu o fleksibilnosti, čak i u okviru sindikalnih organizacija koje se najžilavije suprotstavljaju neoliberalizmu. U institucijama, ali i van njih, vodi se diskusija koju raspiruju ne samo reči, nego pojmovi koji iza njih stoje i koji stupaju u opticaj. U toj neprekidnoj borbi na semantičkoj ravni, reči mogu postati veoma ubojito oružje u odbrani nekih interesa.

Među rečima koje služe kao brana u mukotrpnom procesu usklađivanja evropskih kulturnih politika, nalazi se izraz „javne službe“. U oblasti javnih službi, zemlje kao što su Francuska i Velika Britanija imaju veoma različita shvatanja. Britanci koriste pojam public utility da označe aktivnost pružanja najvažnijih komunalnih usluga koje se smatraju nekom vrstom robe, doduše malo različite od ostalih ali takođe podložne procesu ukidanja državne regulative, za šta se zalažu liberalni ekonomisti. Tome nasuprot, u Francuskoj pojam „javnih službi“ naglasak pomera na specifičnost ovih usluga; njima je cilj zadovoljenje opšteg interesa građana. Ispod predstave o javnim službama kod Francuza se nazire ideja zajedničke volje oličene u državi, kao jedinom zakonitom davaocu ovih usluga svim građanima bez razlike.

Nastavlja se