Cela prošla godina u Bosni i Hercegovini protekla je u gromoglasnom najavljivanju vrele jeseni socijalnih nemira. No takva je bila i cela godina, a nastavila se i ova, recimo, najavom iz Brčkog da se „odmah mogu očekivati žestoki nemiri budući da su radnici dovedeni do ivice bede.“
To je potpomognuto podatkom da se samo u ovom gradu u egzistencijalnoj „rupi“ nalazi 13.000 radnika, da se, primera radi, za 3.000 činovnika izdvaja više nego za ovih 13.000, te da proizvodnje više gotovo i nema.
Bosna i Hercegovina je još prošlog maja, u inostranim analizama zauzela gotovo počasno mesto na crnoj listi. Tako je na listi „Ecomic inteligence unit“, na koju se oslanjaju mnoge države, BiH u evropskoj konkurenciji ocenjena potpuno zrelom za socijalni kolaps. No, jedan od odgovora stigao je iz državne Agenciji za promociju stranih investicija (FIPA) koja je odgovorila da situacija ni približno nije tako strašna kako to „odražavaju mnoge rang liste, pošto njihovi kreatori ni od jedne relevantne BiH institucije ne dobijaju apsolutno nikakve podatke“, te da „pojedini mediji i lobističke grupe već dugo nastoje da ekonomske i političke prilike u BiH prikažu katastrofalnim i stvore privid pravog haosa u zemlji“.
Privid ili ne, tek interventnim zakonom Vlade Federacije svim budžetskim korisnicima na svim nivoima vlasti umanjene su plate i naknade za deset odsto, a to se odnosi i na ratne vojne invalide, dobitnike ratnih priznanja, neratne invalide, vojne penzije ostvarene pod povoljnijim uslovima, civilne žrtve rata… Rezultata najava upada u BiH parlament, blokade Sarajeva sa svih strana, najave protesta tekstilaca, poljoprivrednika, i nadasve vrele jeseni i zime zasad nema.
Da je Bosna i Hercegovina okovana začaranim krugom radničke bede, belodano pokazuju podaci koji upozoravaju da se prošle godine našla i na začelju gotovo svih lista na kojima je rangiran kvalitet ekonomskih i društvenih parametara. Tako je na listi zemalja najboljih za život, koju tradicionalno objavljuje bostonski međunarodni internet magazin „Internešenel living“ (IL), ocenjena kao „jedna od najgorih u Evropi“.
Na listi „Duing biznisa 2009“, na kojoj je prema stepenu reformi i uslovima za poslovanje rangirana 181 država, BiH je zauzela 119. poziciju, prema upotrebi informatičke i komunikacione tehnologije (ICT), od 134 zemlje BiH je ove godine zauzela 106. poziciju. Izuzetno loš plasman BiH je zabeležila i u pogledu kvaliteta obrazovanja, pa se na listi 48 rangiranih zemalja Starog kontinenta, koja je prezentovana na sastanku ministara obrazovanja evropskih zemalja u belgijskom gradu Luvenu, dospela na 39. mesto. Ovome valja dodati da je politička situacija u zemlji nesređena, pa je politički ambijent još obeshrabrujući i za domaće i za strane investitore.
Bez obzira na svakodnevni nivo socijalnih tenzija ozbiljni, organizovani radnički rezovi nisu se dogodili, naravno ako se izuzmu štrajkovi kojim su obavili trenutni pritisak bez uspešnog dugoročnog rešenja. U Bosni i Hercegovini već duže vreme se u prvi plan izbacuje i pitanje sindikalne neorganizovanosti i nemoći. I samo radničko organizovanje zapalo je u isti začarani krug nemoći. Do kritične tačke. Do tada će i najave o velikim socijalnim nemirima svakodnevno puniti medijske prostore, kao i odjave pristojnog radničkog života. Kao i komentar sa jednog bosanskohercegovačkog sajta: „Kod nas su ti štrajkovi ko jutarnja kahva“.
Potrošačka korpa
Potrošačka korpa, prema službenim državnim statističkim podacima, košta više od 1.500 konvertibilnih maraka. Plate, u proseku, iznose oko 750 konvertibilnih maraka, a penzije oko 350.
Milion ljudi dnevno bez jednog obroka
Prema podacima Državne agencije za statistiku BiH, koje je potvrdila i Agencija Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), više od milion ljudi u Bosni i Hercegovini nije u stanju da sebi osigura jedan obrok dnevno. Svaka peta porodica u BiH živi na granici siromaštva, a prema podacima UNDP-a, broj siromašnih iz godine u godinu raste.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
