Država gubi milione evra zbog ilegalnih kladionica

On nije mogao novinarima da kaže ništa više o hapšenju jer su za to „merodavni policija i Uprava“, ali da je Udruženje to koje je zaduženo za apsolutnu regularnost poslovanja i održanje standarda u Srbiji, sličnog onom koje važi u drugim zemljama.

– U aktuelnom zakonu ima dosta elemenata jakog državnog monopola i zato se novac odliva iz države. Takvo nešto je teško sprečiti ako to nije regulisano zakonom – rekao je Puhač na konferenciji za novinare o industriji igara na sreću i poreskog sistema Srbije, u organizaciji Danas konferens centra.

Neka od rešenja koja bi pomogla da industrija igara na sreću bude plodonosnija za Srbiju jeste da se izmeni Zakon o igrama na sreću, kao i da se oštrije sankcionišu svi koji krše taj propis. Deo rešenja, prema njegovim rečima, bio bi i da se izmesti Uprava za igre na sreću iz Ministarstva finansija i da postoji kao samostalna institucija. Zakon o igrama na sreću, rekao je on, naročito je slabo regulisao internet klađenje pa se samo po tom osnovu iz zemlje odlije oko četiri miliona evra.

– Postojeće zakonodavstvo pokazuje ozbiljne anomalije, broj legalnih kladinioca se za godinu i po dana smanjio sa 1.800 na 1.200, a pad prihoda od ove industrije je oko 30 odsto. To znači manje para za porez, manje zaposlenih, i sve to se prelilo na ilegalno tržište. Na mesečnom niovu na ovaj način iz zemlje ode oko 400.000 evra – rekao je Puhač.

Zoran Milošević iz istog udruženja rekao je da je od šest stvari koje su oni predložili državi da uvrsti u novi izmenjeni zakon o igrama na sreću, Vlada usvojila svega jedan i po predlog.

– Predložili smo da se zabrani ulazak maloletnima u kladionice, ali i odraslima koji su u društvu maloletnika. Osim toga, tražili smo obavezan video nadzor, kao i fizičko tehničko obezbeđenje, obaveznu obuku za operatere, ali i drastično povećanje kazni za takve prekršaje, u visini od čak milion dinara. Od svega toga usvojena je zabrana ulaska u kladionice maloletnicima, dok je kazna umesto traženih milion dinara, sa 10.000 dinara povećana na svega 150.000 dinara – istakao je Milošević.

On je napomenuo da je Udruženje gledalo da na našu zemlju preslika neki ozbiljan model kao što je britanski i da smo mi još uvek sredina u kojoj industrija igara na sreću nije dovoljno razvijena.

– Dve kladionice u Velikoj Britaniji Leproks i Viljem Hil su poslednjih godina među pet najjačih kompanija u toj zemlji. Naša uprava postoji sedam godina, isto koliko i Zakon, i nigde u regionu zakoni koji regulišu ovu oblast nisu stariji od deset godina – rekao je Milošević. Koliko je u Velikoj Britaniji ova industrija jaka, napominje Milošević, dovoljno govori i to što je direktor Uprave za igre na sreću u ovoj državi i član vlade.

Da bi se nešto popravilo u našoj zemlji i podiglo na viši nivo neophoodno je između ostalog, naglasio je Milošević, da izdavanje licenci za priređivače igara na sreću ne bude na kratak rok. Licence, napomenuo je on, ne bi trebalo izdavati samo kompanijama već i pojedinačno vlasnicima, menadžerima i zaposlenima u industriji igara na sreću.

Prema njegovim rečima, Udruženje svojim internim aktima već to propisuje za svoje članove i uvereno je da, kada bi to bilo zakonski regulisano, onda bi se mogućnosti za prevare drastično smanjile. Milošević je istakao da Srbija godišnje gubi na desetine miliona evra po osnovu oporezivanja i stvaranja dodatnog budžetskog prihoda.

On je naveo primer Hrvatske koja je dva puta manja od Srbije, a ima tri do četiri puta veće prihode od igara na sreću. Pozitivne primere kako treba raditi Milošević pronalazi i na drugim adresama, pa tako, na primer, Malta na osnovu poreza na dobit od igara na sreću svake godine uplati u budžet 60 miliona evra.

Stručni saradnik Centra za investicije i preduzetništvo Jovan Šurbatović rekao je da je jedan od najznačajnijih finansijera sporta u svetu upravo industrija igara na sreću i da bi tako trebalo da bude i kod nas.

– U poslednjih nekoliko decenija sport je postao industrija, najvažnije sportske događaje prati po 3,5 milijardi ljudi, što je gotovo pola čovečanstva. U Evropskoj uniji oko 400 milijardi evra godišnje generiše sport, a oko 5,7 odsto od ukupne radne snage u EU zaposleno je u ovom sektoru – istakao je Šurbatović. Zadatak države je zato da stvori ambijent u kom će privreda želeti da ulaže u sport. Zemlje regiona veliki deo sredstava od igara na sreću izdvajaju za sport, pa tako, navodi Šurbatović, u Rumuniji pet odsto prihoda od igara na sreću ide u budžet za sport, dok u Sloveniji svega pet odsto za sport izdvaja vlada, a 70 odsto sredstava dolazi iz Centra za sportske aktivnosti.

– U Sloveniji je došlo do potpune decentralizacije sporta. Još 1998. osnovan je Fond za sport u kom 30 odsto sredstava stiže iz prihoda na igre na sreću. Ovaj procenat iz godine u godinu raste, a samo u 2008. Fond je uložio oko 13,5 miliona evra za više od 500 programa od čega je najviše otišlo za rekonstrukciju sportskih objekata – istakao je Šurbatović.

Lečenje kao u Atlantik Sitiju

Ono bez čega ne bi moglo da se govori o industriji igara na sreću jeste bolest zavisnosti koja je neodvojivi deo cele ove priče. Direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Jelena Daragan-Saveljić rekla je da kockanje, mobilni telefoni, razmena sms, izazivaju istu zavisnost kao i neke hemijske supstance i da je ono što karakteriše sve zavisnike to što samo na početku postoji slobodna volja.

– Kod nas mladi od 18 do 38 godina dolaze na lečenje najčešće tri godine od početka bolesti, a lečenje u proseku traje dve godine – ističe Daragan-Saveljić. Ona napominje da se već u osmom razredu dečaci uključuju u sportsku prognozu, dok devojčice kupuju „grebalice“. U prvim razredima srednje škole već postoji osam do devet odsto onih koji su „navučeni“ na klađenje.

Primer mnogo iskusnije zemlje u ovoj industriji preneo je na konferenciji Vladislav Slaj Stanković iz Avala gejming kazino marketing servisa iz Atlantik Sitija. Stanković je istakao da u SAD postoji jak sistem pomoći kladioničarima i da je zbog toga osnovan još pre 15 godina Nacionalni centar za odvikavanje od kockanja. Osim toga, istakao je Stanković postoji i besplatna telefonska linija koja omogućuje svim kockarima da pozovu i potraže pomoć. Osim toga, dobri primeri su, naveo je Stanković, i sastanci anonimnih kockara u Nju Džersiju, kojih nekada ima i do 45 nedeljno.