Država se nikad nije ozbiljno pozabavila pitanjem odgovornosti pravosudnih organa, policije i službi bezbednosti kada je reč o ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, zbog veze politike i kriminala, smatraju sagovornici Danasa.
Podsetimo, ovo pitanje je postavljeno još pre osam godina u izveštaju komisije na čijem je čelu bio tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać. Još avgusta 2003. u izveštaju te komisije preporučeno je da MUP i BIA „izvrše unutrašnju kontrolu radi utvrđivanja propusta vezanih za sistem obezbeđenja“ premijera Đinđića. Predloženo je da rok za ovaj posao treba da odredi Vlada Srbije i određeno je da bi za to bilo dovoljno 45 dana. Međutim, to nikada nije urađeno.
Žarko Korać za Danas potvrđuje za Danas da interna istraga u MUP-u i u BIA, u vezi sa propustima u sistemu obezbeđenja premijera, nikada nije sprovedena.
– Komisija se bavila samo propustima obezbeđenja i nije našla zaveru unutar Đinđićevog obezbeđenja. Ono što nije urađeno je da se unutar MUP-a i službi bezbednosti, odnosno BIA, sprovede interna istraga. To tada nije bilo prihvaćeno na sednici Vlade i nikada se nije dogodilo, navodi Korać.
Komisija je, između ostalog, donela predloge mera koje bi trebalo sprovesti, od utvrđivanja odgovornosti konkretnih osoba koje su bile posredno ili neposredno zadužene za osiguranje premijera, do usklađivanja svih zakonskih i podzakonskih akata u toj oblasti. Takođe, zatraženo je i da se preispita rad sudova i tužilaštava u predmetima koji su u vezi sa zemunsko-surčinskim klanom.
Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, ocenjuje za naš list da nije bilo političke volje da se otkrije ko je u strukturama bezbednosti, svesno ili nesvesno pomagao pri ubistvu premijera Đinđića.
– To jednostavno nije urađeno nakon atentata, jer bi morali da obuhvate i neke ljude iz svojih političkih stranaka ili iz svog okruženja. Nema dileme da su pojedinci iz političkog establišmenta, sadašnjeg i nekadašnjeg, svesno ili nesvesno, učestovali u atentatu – ističe Dragišić. Prema njegovim rečima, u ubistvu premijera su učestvovali državni organi i podseća na slučaj „presretanje“ Dejana Milenkovića Bagzija kod hale Limes pri pokušaju ubistva premijera, kada je ubrzo nakon toga Milenković pušten na slobodu. Jako je teško poverovati da je reč samo o nesposobnosti i gluposti.
Na pitanje Danasa da li sada postoji politička volja da se otvori pitanje odgovornosti aktera sektora bezbednosti i političara, Dragišić kaže da smatra da su nedavna hapšenja pripadnika JSO deo predizborne kampanje, čime se želi skrenuti pažnja sa glavnih problema u Srbiji, kao što su nezaposlenost i siromaštvo.
Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Union, kaže za naš list da je jedan od razloga što nikad nije otvoreno pitanje odgovornosti aktera sektora bezbednosti to što „nisu dovoljno razjašnjene veze, koje definitivno postoje, između politike i kriminala“. On dodaje da te veze jednostavno nisu otkrivene.
– Mislim da je čitav problem nastao i kao posledica izostanak pravnih reformi policije, vojske i službi bezbednosti. Akteri sektora bezbednosti uspeli su da izbegnu društvene zahteve za ozbiljnom reformom, a time se i mogućnost da se ispita njihova eventualna veza sa atentatom premijera umanjena – objašnjava Milosavljević. Kao jedan od razloga Milosavljević navodi i nespremnost i nemoć pravosuđa i tužilaštva da kontrolišu aktere iz sektora bezbednosti i da se prema njima postupa po zakonu, nezavisno i hrabro.
Božo Prelević, bivši koministar policije kaže za naš list da nikom nije odgovaralo da se utvrdi ko je učinio sve propuste i otvori se pitanje odgovornosti službi bezbednosti, pravosudnih organa i MUP Srbije, kada je reč o ubistvu premijera Zorana Đinđića.
– Vlasti nije odgovaralo – naglašava Prelević. Na pitanje našeg lista zašto vlasti nije odgovaralo da se utvrdi ko je bio logistika kriminalcima u sudu, policiji ili službama bezbednosti Prelević kaže da je to zato što su oni koji su imali logistiku u tim državnim službama, isto imali i u politici.
– Kada otvorite pitanje ko je postavio te ljude, na primer, kako je Dušan Spasojević pušten iz zatvora, odnosno ko je tužiocima rekao da odustanu, ili kako je moguće da su svi svesni da će premijer biti ubijen, a kamere na zgradi vlade isključene, onda se dolazi do tih „renesansnih likova“, odnosno do onih koji su radili za kriminalce – objašnjava Prelević.
Upitan da li je kasno da se ispitaju ovi propusti, naš sagovornik kaže da nije, jer se pokretanjem tog pitanja šalje jasan signal spremnosti države da se obračuna sa kriminalom. Prema njegovim rečima, ubistvo Đinđića nije rešeno, jer je ostalo da se otkrije politička pozadina i naglašava da se često u medijima i javnosti govori o tome da je premijera Đinđića ubila zemunska mafija.
– To je greška, jer je ispravno reći da su Đinđića ubili državni službenici, uz logističku pomoć pojedinih načelnika, zamenika raznih službi i tek onda uz pomoć jedne grupe kriminalaca – zaključuje Prelević.
Prema presudi osuđenima za ubistvo premijera Đinđića, odluku da se ubije premijer doneli su Dušan Spasojević, pokojni vođa zemunskog klana i Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant JSO. Među osuđenima nalazi se samo jedan pripadnik BIA, Branko Bezarević, koji je dojavljivao podatke o kretanju premijera.
Među optuženima na početku je bio i Aco Tomić, nekadašnji šef Vojne bezbednosti, ali je tužilaštvo odustalo do daljeg gonjenja protiv njega. U okviru policijske akcije „Sablja“ bio je uhapšen i Rade Bulatović, nekadašnji direktor BIA, ali on nije bio optužen. Zbog propusta je jedino svojevremeno smenjen Milan Milojković, načelnik OUP Zemun, a kao obrazloženje je navedeno da nije znao šta se dešava u Šilerovoj ulici u Zemunu.
Zatajili mnogi
Prilikom obrazlaganja presude za ubistvo premijera Đinđića predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović, kao građanin je rekla da misli da je „bilo mnogo propusta“ u obezbeđenju premijera, „što izaziva sumnju da nadležne službe nisu obavile posao kako treba“. Mesarović je navela da je pre ubistva premijera izdata Bela knjiga MUP-a Srbije, gde su tačno imenovane vođe kriminalnih grupa i da je stupio na snagu Zakon o organizovanom kriminalu, a da je i pored toga zemunski klan jurio predsednika Vlade po Srbiji da ga ubije.
– Zatajili su mnogi državni organi, kao što su MUP Srbije i BIA. Oni ni do danas nisu objasnili zbog čega je to bilo tako – rekla je svojevremeno sudija Mesarović.
Isključene kamere
Sudija se osvrnula i na propuste nakon pokušaj ubistva premijera kod hale „Limes“, 21. februara 2003. Takođe, ona je podsetila i da su kamere na zgradi Vlade bile isključene dva dana pre atentata.
– Nije korišćen ulaz broj 4 koji je bio bezbedniji, jer su u njega mogla da uđu vozila, već ulaz broj 5. Ulaz broj 4 je počeo da se koristi odmah posle atentata – istakla je sudija Mesarović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
