„Biće krvi“ favorit za Zlatnog medveda

Po oceni filmskih kritičara, na polovini Berlinskog filmskog festivala, koji se ove godine održava od 7. do 17. februara, dosadašnja festivalska ponuda bila je „anemična“, te se zasad nije izdvojio dostojan konkurent delu Pola Tomasa Andersona „Biće krvi“, koji slovi za glavnog favorita za Zlatnog medveda. Odlične ocene, dosad su dobijali pojedinačni nastupi glumaca, ali ne i kompletni filmovi. Naravno, jedini izuzetak je Andersonov ep o tiranskom tragaču za naftom, ali to i nije toliko iznenađenje s obzirom na broj nagrada koje je ovaj film već dobio, i osam nominacija za Oskara. Koliko je taj film veliki favorit najbolje oslikava nemački dnevnik Der Tagesspiegel, koji je, posle projekcije filma u petak, objavio indikativni naslov „Biće zlata“. Sam Anderson zna kako treba trijumfovati u Berlinu – učinio je to već 2000. godine sa „Magnolijom“.
Kritičari kažu da „na papiru sve dobro izgleda“ – mešavina novih nada i poznatih reditelja, ali da dosad to ipak nije dalo rezultata. Situacija se delom može objasniti činjenicom da organizatori izgleda nisu želeli da preduzmu neki veći rizik pa nema „drugačijih filmova“, ali ima dovoljno vremena da se i to promeni. S druge strane, „veterani Berlinala“ kažu da će se žiri možda pre odlučiti za neko manje ostvarenje, a glavni kandidat (zasad) za takvu iznenađujuću pobedu je meksički „Jezero Taho“. Na novinarskim projekcijama dobro je primljeno i ostvarenje „U ljubav verujemo“, kineskog reditelja Vanga Ksiaošuija – jedna moderna ljubavna priča o odgovornosti smeštena u novu srednju klasu koja se stvara u Kini. Doduše, neki kritičarima se nije svideo melodramski zaplet baziran na paru koji je razveden i koji saznaje da je jedini način da spasu svoju kćerku, koja je obolela od retke bolesti krvi, da dobiju novo dete koje bi bilo donator koštane srži.

Žana Moro seća se holokausta

Francuska filmska zvezda, Žana Moro (80) kaže da i dalje nosi bolne uspomene na holokaust, koji je i predmet njenog najnovijeg filma „Kasnije“, čija je svetska premijera u Berlinu, organizovana u okviru specijalne sekcije. „Moji prijatelji u školi morali su da nose žutu zvezdu, i često su nestajali. To je bila svakodnevnica“, kaže glumica koja u filmu izraelskog reditelja Amosa Gitaija glumi baku koja je više od 40 godina suzdržavala bol od gubitka oba roditelja u nacističkim logorima smrti. Radnja filma je smeštena u Pariz 1987, tokom suđenju nacističkom ratnom zločincu Klausu Barbiju, poznatog i po nadimku „Lionski kasapin“.

Glavni konkurenti za glumačke nagrade su Britanka Tilda Svinton („Julija“) i španska zvezda Penelope Kruz („Elegija“). Svintonova glumi alkoholičarku koja kidnapuje dečaka, dok je Kruzova u ulozi studentkinje koja se upušta u ljubavnu aferu sa daleko starijim profesorom. Kod muškaraca, ako se izuzme Danijel Dej Luis („Biće krvi“), možda bi za nagradu mogao da konkuriše nemački glumac Elmar Veper („Cherry Blossoms“), za rolu čoveka koji počinje da shvata strast svoje pokojne supruge tokom posete Tokiju.

„Zeleni porno“ Izabele Roselini

Izabela Roselini (55) podarila je berlinskoj publici vrele scene seksa u serijalu kratkih filmova koje je režirala i u kojima glumi. Zajednički naziv celog projekta je „Zeleni porno“, a glavni junaci su muve, pauci i puževi koji se pare. Ova jednominutna ostvarenja dobila su veliki aplauz publike. „Nadam se da će se ljudi zabavljati uz kometare – Vau, nisam znao to o muvama ili o crvima“, rekla je Roselinijeva, koja se sada okrenula režiji. „Silno sam se zabavila radeći ’Zeleni porno’, a nastaviću i da glumim, budem model i režiram. Zašto bih sada prestala?“, rekla je ona.

Džoni To odao počast Hong Kongu