Odzvonilo zrenjaninskom Zelenom zvonu. To odzvonjavanje – koje je u našoj kulturnoj čaršiji odjeknulo nekako muklo – ujedno je i vest i Bulazn dana, jer se ideja o ukidanju Zelenog zvona mogla začeti samo u glavi koja – na podobije glava iz komentatorluka Famoznog – povezuje kakofoniju i kaku i to smatra bogznakakvom mudrošću i duhovitošću.
Na vest o odzvonjavanju zvona, za sada se oglasio samo Miša Vasić lepim jednim tekstom u vremenu u kome je trenutnu (ima ih tušta i tma) Srbiju uporedio sa Vajmarskom republikom, što je kao aluzija na mestu, ali kao poređenje baš i nije, jer Srbija stepen pravnosti i ozbiljnosti koje su krasile Vajmarsku republiku nikada nije dostigla niti će ikad dostići. Druga je stvar što je Vajmarska republika imala peh da se u njenom okrilju rodi jedno od najvećih svetskih zala, koje se – viđi vraga – vlasti dokopalo upravo zahvaljujući pravnosti Vajmarske republike. Pobedili ste na izborima, her Hitler, vekomen, bite šen, izgefelit, calenzi bite, cvikcangle – tako bi to objasnili drevni beogradski kelneri-poligloti. Vrlo tačno, uzgred rečeno.
Pa ako nije vajmarska, kakva je onda Srbija republika? Eh, kakva? Vidite valjda i sami. Pisali smo već da je Srbija, ovakva kakva je, ostvarenje vlažnog sna drevnih srpskih državotvornih dilbera koji su pod uticajem rđavo pročitanih – samih po sebi budalastih – kupusara drevnih ruskih političkih „mislilaca“, listom, inače, plemića, došli na ideju o Srbiji kao „narodnoj državi“, koja je (ideja) – da bi državotvornim dilberima olakšala posao, to jest lopovluk i sluđivanje narodnih masa – narodu pripisala svoj prostakluk, a narod to radosno prihvatio. Šta zna narod šta je država!
A šta je to „narodna država“, kakva je njena ideologija, kakva teorija, kakav praksis. Vrlo jednostavna, da kažemo. Ovako to ide: Mi smo najbolji. Mi smo najstariji, najgostoljubiviji, najduševniji, da ne dužim – sve naj, nama (jebo ti nas) ne trebaju mutivode i zavrzani koji će sa zapada uvoziti zlo i kvariti naše srpstvo i pravoslavstvo, mi, ukratko – što reko jedan ondašnji, politički angažovani prota – „nismo gramzivo pleme Izrailjevo, „nama pare ne trebaju“. Ima tu još ideologema: „Šta tu oni nama sole pamet“, „šta nam to nude“, „što je on (oni) bolji od mene (nas)“, „use, nase i podase, brate Srbine“. I pročaja.
Otrovno bilje posejano u XIX veku u XXI je počelo da rađa stostrukim plodom i koliko god gorko bili njegovi plodovi, njihova gorčina se ne može ublažiti kuknjavom, tu samo čupanje korenja pomaže, a da se to ne bi dogodilo, da ne bismo izgubili „naš identitet“, potomci Pašića i pročih srpskih državotvoraca uspešno iskorenjuju svaku plemenitu biljku koju se neko drzne da posadi u svetu „srpsku zemlju“. Danas je iščupano Zeleno zvono, a sutra – videćemo. Aufviderzen, što rekla Vajmarska republika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
