Afera natalitet

 I tako je onomad na stranicama našeg najstarijeg dnevnog lista osvanuo napis koji je žestoko uzburkao ovdašnje (uglavnom) ženske duhove. V čjom bilo djelo? Eh, v čjom? Politikina nacionalno odgovorna istraživačka novindžika primetila da je na beogradskim ulicama sve više bezdetnih tridesetogodišnjih dama, sklonih hedonizmu, za razliku od hedonizmu nesklonih pripadnica nekih nacionalnih manjina koje rađaju, ne znaju da stanu, pa zašiljila plavaz i napisala srceparatelni tekst o pretećoj pošasti „bele kuge“.

E sad, na osnovu koje je metodologije Politikina novindžika zaključila koja je od dama na beogradskim ulicama srpska majka, a koja, pak, antisrpska hedonistkinja, to se iz napisa nije dalo videti, ali sam sklon da pomislim da se tu radi o poetici (i politici) zašećerenog proseravanja, tako karakterističnoj za Smajlovićkinu Politiku. Eto, govorka se o padu nataliteta – ko vele Politika i Politikina novindžika – pa daj da se i mi uključimo u akciju. Rečeno-učinjeno. Držim da su hedonistkinje još dobro i prošle jer je tu lako mogao pasti predlog da i mi Srbi, kao narod arijevski, uzasledimo primer Indusa koji majkama stavljaju onaj crveni beleg na čelo. Čisto da se razlikuju od hedonistkinja.

Da ne bih bio pogrešno shvaćen, daleko sam od pomisli da problem katastrofalnog pada nataliteta ne treba istraživati i da o njemu ne treba pisati, samo mi se učinilo da je spisak krivaca za taj pad nepravedno sužen. Da li su za tu katastrofu krive isključivo tridesetogodišnje hedonistkinje? Gde su tu tridesetogodišnji muškarci? Možda tridesetogodišnje hedonistkinje žele decu, a tridesetogodišnjaci neće (ili ne mogu) da prave decu? Ili – sve češći slučaj – prave decu po belom svetu u koji su pobegli od najvećeg neprijatelja nataliteta – endemske bede.

Smajlovićkina Politika (i politika) ne bi bila Smajlovićkina Politika kada bi glavnog krivca za pad nataliteta potražila u seriji katastrofalnih politika koje su načisto opustošile i osiromašile Srbiju, sve prebacujući krivicu za svoje epohalne brljotine na račun visokog nataliteta nekih nacionalnih manjina. Ako Smajlovićka i Smajlovićkina novindžika zagovaraju politiku – samo vi rađajte decu, nek nas bude što više, pa šta bude – tridestogodišnje srpske hedonistkinje verovatno razmišljaju kako da – u slučaju da rode – prehrane novorođenče i kako da njihovo novorođenče – kada odraste – nađe posao. Smajlovićka o tome ne misli. Ona uvek nađe posao.