Sve češće čujemo priču o povratku u „devedesete“. Ta je priča, da kažemo, samo polovično tačna; redni broj godine je u redu, ali je pogrešan vek. Mi smo se, čestnejši pubikume, po svemu sudeći zakucali u 1890. i ni makac otuda.
E, onoliko koliko je Srbija u to doba bila demokratska zemlja, toliko je i sada, mada, fakat, ima izvesnih pomaka. Demokratski izbori u Srbiji s kraja XIX veke znali su da odnesu i po sedamdesetak ljudskih života, sada se sve završava na približno toliko razbijenih glava i noseva. Ali ideja da se na izborima pobeđuje tako što ćeš glasaču dati levi opanak da bi mu, kad proveriš je li glasao za tebe, dao i desni, još uvek je vrlo aktuelna. Bilo je, naravno, i u ono vreme samosvesnih tipova koji su odbijali da prodaju veru za opanke. Takvima, međutim, opanci ubrzo ne bi više trebali. Razumete, valjda, šta hoću da kažem.
Kako rekoh: ipak ima pomaka. Gratis opancima više nikoga ne možeš ubediti da glasa za tebe, ali zato određena suma evra ume da završi posao. Ako ni evri ne pomažu – uvek se nađe poneki tvrdoglavac – onda, zna se: sledi degenek. Nešto slično se događa i u Inđiji, poduboko u XXI veku. Tamošnjim naprednjacima, osokoljenim visokim Overlordovim rejtingom, palo je na pamat da ne bi bilo loše da se i oni dokopaju opštinske vlasti (čitaj – para), pa su – preduzimljivi kakvim ih je Bog stvorio – krenuli u akciju. Nevolja je što narodnjaci u Inđiji nemaju većinu. Naprotiv, tamo su ubedljiva manjina. Ali su zato vrlo ubedljivi, hoću da kažem, danima krstare po Inđiji i – malo milom, malo silom – ubeđuju opštinske odbornike da okrenu ćurak naopako i da se privole njihovom carstvu. Prosule su se po Inđiji glasine – čuo sam ih iz druge ruke – da se u toj opštini sve češće pojavljuje i Visoki brat, apolitični Andrej, lično. Što navodi na pomisao da je sa inđijskim pičvajzima upoznat i Najviši brat, Overlord. Takođe lično.
Prekjuče su inđijski naprednjaci malo prekardašili u revnosti. V čjom bilo djelo? Nasrnuli fizički na Vladimira Ješića, brata Gorana Ješića, bivšeg gradonačelnika Inđije i potpredsednika DS-a. Verovatno su ovako računali: ako zastrašimo Ješiće, ostali će biti lak plen. Incident je, zahvaljujući reakciji slučajnih prolaznika, završio bez žrtava u ljudstvu i materijalu, ali ništa u stvari nije završeno. Naprednjaci ne bi bili naprednjaci kada ne bi uzvratili udarac i to preko onog neuhranjenog veselnika, beše li Martinovića, koji je „u svom prepoznatljivom stilu“ obrnuo stvar i za nasilništvo optužio inđijske demokrate. Ko biva, kidnapovale demokrate odbornike, zatvorili ih u hotel „Andrevlje“ i tu biju nedužne naprednjake koji su, „slučajno“, došli da tu „ručaju“. U lister odelima koja im je sašio Đura. Vladimire Vladimiroviču, oprosti grehe moje nesveslovenske mladosti. Dođi! Pripoj nas Krimu! Oslobodi nas od nas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
