Ćirilica

I predsednik hrvatske vlade Zoran Milanović u sredu je došao u nepripremljenu posetu srbijanskom premijeru Ivici Dačiću. Poseta je bila nepripremljena, pa je prirodno simbolična, a ne radna. Iako Srbija ima više interesa za rešavanje u poslednji čas mnogih otvorenih praktičnih pitanja sa Hrvatskom, nego Hrvatska sa Srbijom, Milanović je došao u posetu Dačiću, a ne obratno, i ova je poseta bila više u funkciji interesa hrvatske nego srbijanske strane. Jer, Milanović je u Beograd došao da poruči Ljubljani (i Briselu) kako Zagreb, sve vodeći računa o interesima celog regiona, ni slučajno neće praviti probleme Srbiji u njenim naporima da (jednom)udje u Evropsku uniju. Provera ovog obećanja na dugom je štapu. Mada je Vlada Zorana Milanovića pozvana na delikatan ispit još pre nego što je on krenuo u Beograd: gledaćemo kako će da odbrani ustavna prava dela stanovništva na upotrebu ćirilice, koja je, da se podsetimo, bila povod za srpsko-hrvatske sukobe 90-ih.

Istovremeno su iz slovenačke političke konfuzije, iz usta ministra za spoljne poslove i šefa jedne od stranaka uzdrmane vladajuće koalicije Karla Erjavca, stigla Zagrebu upozorenja da bi Slovenija već u maju mogla na izbore, što znači da bi slovenačka skupština mogla da bude raspuštena koliko sutra i što dalje znači da bi ratifikacija ugovora Hrvatske o pristupanju EU mogla da bude odložena na mnogo dalji rok nego što je prekosutra. Zato bi Hrvatska trebalo da pokaže više kooperativnosti u ekspresnom rešavanju pitanja njenih deviznih potraživanja od Slovenije, a po osnovu devizne štednje hrvatskih državljana u Ljubljanskoj banci. Onog dela koji je pokrila Hrvatska. Mada je malo verovatno da bi Slovenija smela tako da ide uz nos Briselu, Hrvatska je preosetljiva i na samu teoretsku mogućnost da se nešto tako neverovatno desi, dakle nelagodnim osećanjem da na bilo koji način zavisi od slovenačkog suseda, pa smo prethodnih dana i sa neočekivanih nivoa, recimo gradonačelnika Rijeke, saznali ko će u Evropu, a ko neće na more.

VLADA-NIKOLIĆ PREKO USTAVA: Vlada u Sloveniji je pred padom, vlada u Zagrebu ubrzano rasipa svoj izborni uspeh, dok izborni potencijal Vlade u Beogradu, i pola godine posle izbora, još raste. I lična politička moć je očito stacionirana u Nemanjinoj 11, pa vlada ubrzano grabi nadležnosti koje joj je, ničim izazvano a ničim naknadno ni opravdano, u prethodnom mandatu oduzeo kabinet predsednika. Pa, verovatno bi pokazala detaljnija stručna analiza ustavnog položaja jedne i druge institucije, pri poseti Milanovića ovlaš ne krši nego revalorizuje formalne nadležnosti Tomislava Nikolića (predstavljanje Republike i u zemlji, akreditacije ambasadora) u spoljnoj politici na šta se on takođe pro forma ljuti. Predsednik ubrzano gubi moć, a pitanje da li Tomislav Nikolić ima volje i može li to da nadomesti gradeći politički autoritet trenutno je gotovo neumesno.

DAČIĆ-VUČIĆ PREKO BRISELA: Ako potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić kao čuma decu još skuplja političke poene u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, pred predsednikom Vlade Srbije Ivicom Dačićem otvaraju se isto tako komplikovane, ali neslućene mogućnosti za skupljanje političkih poena u sređivanju regionalnih odnosa Srbije. I korupcija i rđavi odnosi Srbije sa susednim narodima imaju svoju vrlo dugu istoriju, dužu od ove iz poslednjih 20 godina koja se pamti. Mada naš, pa bogami i većina drugih, naroda više ceni silu i odlučnost, koje su u borbi s kriminalom neizbežne, nego diplomatiju i kompromise, koji su u odnosima male zemlje sa spoljnim svetom, u najmanju ruku preporučljivi, izgledi Vučića i Dačića da zauzmu neformalnu funkciju najmoćnijeg čoveka Srbije otprilike su trenutno podjednaki. Oni su sebi prečku postavili visoko, da li ih je priroda obdarila i tako visokim sposobnostima, proverićemo na svojoj koži. Nema nam druge.

E sad, gde je tu Mlađa Dinkić a gde ekonomija, i da li od ekonomije na kraju sve zavisi, u nekoj drugoj kolumni.