Sećate li se Sretena Ugričića? Pisac i bivši upravnik Narodne biblioteke Srbije, čiji je „slučaj“ početkom 2012. uzburkao Srbiju. Tada je smenjen zato što je potpisao peticiju podrške Andreju Nikolaidisu, autoru teksta o eksplozivu u Banjaluci. Januara 2012. u Banjaluci slavili rođendan Republike Srpske, okupile se važne ličnosti, predvođene Miloradom Dodikom, predsednikom tog entiteta BiH, tadašnjim predsednikom Srbije Borisom Tadićem, patrijarhom Irinejem. Posle proslave, policija RS saopštila da je u sali Borik, gde je skup održan, pronađen eksploziv.
Odmah krenule medijsko-političke spekulacije: terorizam, neko želi da pobije „najumnije srpske glave“, Al Kaida, CIA… Nikolaidis napisao tekst u svom kritičkom stilu, u Banjaluci i Beogradu ga optužili da je, kao i uvek, protiv Srba i da poziva na terorizam. Grupa intelektualaca potpisala peticiju kojim su tražili prekid hajke na Nikolaidisa, među njima bio i Ugričić. Onda krenula hajka protiv Ugričića. Džabe je objašnjavao da ne poziva na terorizam, već podržava pravo na drugačije mišljenje. Ispostavilo se da nikakvog terorizma u Banjaluci nije bilo, već da je jedan zaposlen (Božidar – Bole Stanišljević) u Boriku sakrio eksploziv koji je švercovao. Ugričić je ekspresno smenjen.
Situacija je sada donekle drugačija, ali sličnosti ima. Opet je glavni akter intelektualac i to „kapitalac“ predsednik SANU Vladimir Kostić, tema Kosovo, a povod iskazivanje stava suprotnog od mišljenja većine i vladajuće politike. Kostić je, u intervjuu Radio Beogradu, izjavio da Kosovo faktički nije deo Srbije i da to neko narodu treba da kaže. Kada tako nešto tvrde pojedini opozicioni političari (Čedomir Jovanović ili Bojan Kosteš), nezavisni intelektualci i NVO aktivisti, niko i ne primeti, ali kad kaže predsednik SANU, eto belaja. „Bojim se da je danas jedina politička mudrost na kojim elementima dostojanstveno pustiti Kosovo da ide, jer de fakto i de jure više nije u našim rukama“, izjavio je Kostić i „ostao živ“, prokomentarisao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić. Zar je, daleko bilo, nešto trebalo da mu se desi?
Nakon niza negativnih reakcija političkog vrha Srbije, kao i zahteva da se SANU izjasni o stavu svog predsednika, može se očekivati da Kostić neće još dugo ostati na funkciji. Pitanje je da li će sam otići ili će ga smeniti SANU. U vreme pisanja ovog teksta, to se još nije naziralo.
Da li čovek koji je na čelu neke institucije ima pravo da izrazi mišljenje drugačije od te institucije? Može li neko da izrazi stav drugačiji od vlasti i većine, a da ne doživi da ga stave na „stub srama“? Da li je Kostić ugrozio državne i nacionalne interese na Kosovu? Ili su to možda mnogi drugi pre njega uradili?
Kostić je izrazio lični stav, ali da čelnik SANU, vodeće intelektualno-naučne institucije koja od Memoranduma iz 1986. važi za bastion srpskog nacionalizma, kaže nešto tako revolucionarno o, kako reče njegov kolega akademik Matija Bećković, „najskupljoj srpskoj reči“, zaista je za čuđenje. Da su, međutim, njegovi kritičari čuli ili pročitali celu izjavu, možda ne bi bili toliko strogi. Kostić, naime, poručuje da Srbija ne može da vrati Kosovo, ali treba da obrati pažnju na RS. Mnogima je ta ideja bliska, kao da Srbija nije dovoljno platila avanturističku politiku iz devedesetih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
