Dvorske stvari

Zasiti se publikum uobičajenih trivijalnosti i traži hardcore akciju. Evo me, opet bacam pogled u kristalnu kuglu i tvrdim: neće proći ni godina dana, pa ćemo po „Farmama“. „Safarijima“ i sličnim „šouima“ gledati direktne prenose seksualnih odnosa, a možda i grupnjaka. Uz jednu napomenu: Rimska dekadencija je, ipak, bila nešto otmenija.

Iako je i Rimski Narod i Senat tolerisao cirkuske bahanalije iz istog razloga kao i naš establišment – sporadi kretenizacije i pacifikacije masa – stanje stvari u Rimu je bilo mnogo bolje, sve dok se varvari nisu pojavili na njegovim vratima. Kod nas je drugačije: sve je, i narodu i u senatu, kao u areni, pardon u rialiti šouu. A varvara, nažalost, niotkuda. Uz napomenu da ne treba mešati pojmove: varvari nisu isto što i barabe. One koje su odavno prošle kroz vrata našeg Rima.

Elem, digla se ovih dana povelika furtutma zbog toga što je Danas objavio jednu prljavu reakciju na tekst Aide Ćorović. Tankoćutni momci i devojke uglas su graknuli kako je to nedopustivo, senzacionalistički i još koješta. Ne bih da se stekne pogrešan utisak: ja sam uprkos načelne podrške obaveznim hidžabima (ne samo za žene, nego i za muškarce, bez obzira na veroispovest) – na strani Aide Ćorović. Čitao sam i inkriminisani tekst. Ničeg antiislamskog i antibošnjačkog ja tu nisam pronašao. Žena iznosi svoj stav. Istoimena je oponentkinja, takođe, iznela svoj stav. I ja to smatram slobodom štampe u najčistijem obliku. Kako će drugačije cenjeni publikum uočiti razliku između Aide Ćorović i one druge Aide. Ispegla li redakcija tekst- šta smo dobili? Ništa. Politički korektan tekst politički apsolutno nekorektnih! Pusti li ga integralnog, onda pažljivi čitaoci lepo vide da se tu ne radi ni o hidžabima, ni o islamu, ni o Bošnjacima, nego o prostakluku i o totalitarnim političkim pretenzijama jednog ambicioznog verskog vođe. Koji je, sa druge strane, isplivao na talasu čisto beogradske političke gluposti koja se – takođe iz svojih razloga – trapavo umešala u bošnjačke stvari u Sandžaku. So, što rekao Milan Panić, nataložena društvena prljavština u ovoj zemlji može biti očišćena samo kada izmigolji ispod tepiha i da budem politički korektan ćilima. Ako je ovaj bolji deo Srbije bez obzira na veroispovest bude gurao natrag pod ćilime i tepihe, neće to izaći na dobro. Pipav je to posao. A i dalje nema načina da se udobno sedi na bajonetu.