foto: Igor ZečevićBend o kom se priča, i koji svakog dana ima sve više fanova, stiže iz Novog Sada i zovu se Zubi.
Gotovo niotkuda i potpuno nepripremljene, prošle godine nas je uhvatio prvi EP benda Zubi Bruksizam. Spoj repa, panka, energije i lirike koja pokazuje zube osvojio nas je već nakon nekoliko taktova.
Onda smo ih prvi put videli uživo i osetili energiju koja se veoma brzo prepoznaje kao nešto posebno. Sa svakim novim nastupom ovaj bend okuplja sve više ljudi koji zastanu i pitaju: „Ko su ovi? Dobri su.“
Naravno, pesma „Niko ne mora biti pandur“ odmah se izdvojila zbog vremena u kom živimo, ali i ostale pesme „ujedaju“ i zvuče kao hitovi koji tek čekaju da vam se dogode.
Bend nastupa u okviru Changeover Switch Festivala, koji će se 22. i 23. maja održati na nekoliko lokacija u Beogradu. Zubi Bruksizam nastupiće 23. maja u SKC Baza.
Pre nego što „oduva“ publiku na Changeoveru, popričali smo sa bendom, u želji da i vi upoznate ekipu o kojoj se sve više priča.
Ko su Zubi?
Zubi su glasni. Nervozni. Zabavni. To su dva ortaka koji sviraju brzo jer ih nervira sporo propadanje. Iza ta dva ortaka stoji još par ortaka i ortakinja bez kojih Zubi nisu Zubi. Puna vilica.
Uz ime benda, ime EP-a Bruksizam je baš… negugljiv naziv. Jel to namerno?
Naravno da jeste. Ako već svi sve mogu da izguglaju za tri sekunde, lepo je da postoji nešto što moraš malo da iskopaš. Pošto je bruksizam škrgutanje zubima od stresa, besa i pritiska, delovalo nam je kao pošten naziv za ovo vreme i za muziku koju pravimo. Baš zicer.
Mnogi su posebno reagovali na „Niko ne treba biti pandur“. Kako gledate na to što je baš ta pesma postala najglasnija?
Pa iskreno, nije nas iznenadilo. Ljudi su gladni pesama koje ne bulazne nešto besmisleno nego govore direktno. Ta pesma nije nastala da bude slogan, nego reakcija na sistem koji te tera da biraš između poslušnosti i preživljavanja. Ako su ljudi to prepoznali kao nešto svoje, super.
Pesma više nije samo naša.
Ako „niko ne treba biti pandur“, koje alternative nudite ljudima koji razmišljaju o Kamenici?
Ne nudimo mi nikome gotov odgovor, niti glumimo moralne instruktore. Poenta nije “nemoj ovo, nego radi ono”, nego da se zapitaš zašto te društvo stalno gura ka poslovima gde kontrolišeš druge ljude umesto da zajedno živimo normalno. Ako već biraš poziv, biraj nešto zbog čega ćeš moći da pogledaš sebe u ogledalo bez knedle u grlu.
A i realno, treba nam više ljudi koji popravljaju stvari nego ljudi koji legitimišu.
Koliko vam je važno da muzika bude politička i angažovana, a koliko lična?
Nama je to ista stvar. Sve je političko kad živiš ovde. Kirija je politička. Anksioznost je politička. Umor je politički. Kad pišeš iskreno o sebi, vrlo brzo dođeš i do društva oko sebe. Nema neke velike granice između introspekcije i besa prema svetu.
Da li je bitnije da ljudi prvo čuju poruku ili zvuk?
Idealno je da ih zvuk udari dovoljno jako da požele da čuju tekst. Ne volimo muziku koja zvuči kao reklama, ali ni muziku koja nema ništa da kaže. Ako posle koncerta izađeš mokar, promukao i sa jednom novom idejom u glavi, srce nam je puno.
Imate eksplozivne live nastupe. Imate li neku posebnu pripremu i kakve komentare dobijate?
Nije neka ezoterija, proverimo da li će oprema da preživi i onda izađemo. Na bini je već kasno za kalkulisanje, tu ili puca kako treba ili smo smeće. Komentari su uvek pozitivni i to nam je gorivo da nastavimo da kidamo.
Svirate na prolećnom Changeoveru. Šta očekujete?
Znoj na zidovima, tonu ljudi ispred bine i da svi zajedno na 45 minuta zaboravimo da budemo pristojni. Changeover je baš super jer okuplja ekipu koja stvarno dolazi da oseti muziku, a ne samo da stoji sa pivom i klima glavom. Očekujemo haos. U pozitivnom smislu.
Za kraj — kakvi biste bili zubari?
Oni u Indiji što rade na ulici. Uz osmeh, dok vadimo klješta, da kažemo “Biće malo neprijatno, ali ipak mora napolje.”
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
