Enciklika

To su, dame i gospodo, monasi, sveštenici i vernici koji čvrsto veruju da je suština pravoslavlja u tome da su oni u pravu. Pogrešno je pomisliti da su ziloti isključivo sledbenici Artemija Kosovskog i onog odmetnika koji organizuje vojne kampove za decu. Jok, more. Ima ih tušta i tma i u krilu zvanične majčice koja se umesto kao crkva Hristova uporno predstavlja kao “najznačajnija institucija srpskog naroda” koja tradicionalno gaji animozitet prema Katoličkoj crkvi, toliko snažan da bi onaj turista sa Marsa neizostavno morao pomisliti da su se tu sukobili zoroastrijanci i Jehovini svedoci. Ama nije tako. To su rođene sestre posvađane oko teške reči – filioque – istina bitne za razumevanje nerazumljivih odnosa unutar Svete Trojice. Posle su se, naravno, pojavile i druge razlike. A izgleda da je tu i ondašnja politika umešala svoje prste.

Ja, recimo – iako to javnost ne bi očekivala od mene – nisam pristalica takozvane ekumene. Držim da ono što je Bog razdvojio treba – dok se odozgo ne naredi drugačije – tako i da ostane. Ako Gospod promeni mišljenje, džaba će krečiti Artemije i militantni episkopi. Ali do tada ne vidim zašto ne uspostaviti srdačne odnose između dvaju sestrinskih crkava. Ne znam ni zašto ziloti zaziru od mogućnosti susreta našeg patrijarha i pape? Da li se boje da će “rimski episkop” (tako vole da zovu papu, a papa se ne buni jer to i jeste) u kafu arhiepiskopa pećkog krišom sipati drogu pa ga posle obrlatiti da se obrije i pređe u katoličanstvo? (Zamislite na trenutak obrijanog Irineja u onoj beloj kućnoj haljini i sa crvenim baletankama na nogama, pa će vam biti jasno zašto sam protivnik ekumenizma.)

Ostavimo komendiju po strani. Stav SPC je po pitanju razmene poseta decidiran: Primićemo papu i ići ćemo u Vatikan kada se papa pokloni u Jasenovcu. Ovom stavu se nema šta prigovoriti. Tokom onog tamo rata deo katoličkog klera u Hrvatskoj odigrao je mračnu ulogu u progonima i pokolju tamošnjih Srba. E, baš bih zato posavetovao Njegovu svetost Irineja da potegne u Vatikan. Ne znam za prethodne pape, ali mi se čini – čak bih i garantovao – da bi aktuelni papa Franjo (iliti Franciskus u transkripciji našeg džumhurbaškana) kada bi mu naša njegova svetost potanko objasnila šta se zbivalo u Jasenovcu, drage volje potegao tamo i poklonio se žrtvama. Slali smo mi note papi, zagrajaće patrijaršijski diplomati, pa ništa! Ma je li, bogati! A šta bi, počem, bilo kada bi našem patrijarhu notu poslalo neko popište iz Čenstohove? Šta bi bilo? Što reko Živojin Balugdžić: soba sobi pisala.