Folirantski hegemonizam

Blizu je pameti zaključiti da je takozvani srpski politički mejnstrim potpuno svestan da je – zbog manjka rane, džebane i opštenacionalne ratobornosti – Velika Srbija, bar u dogledno vreme, nemoguća misija. Štaviše, svestan je da bi se, čak i u slučaju da nas Rusi dobro naoružaju, mejnstrimova muda vrlo brzo našla u procijepu. Stalno su im pred očima (i u ružnim snovima) ona sokoćala koja doleću takoreći niotkud, a koja su došla glave Džoharu Dudajevu i mnogim bliskoistočnim nepoćudnicima.

Ako sutra ne bude ove kolumne, to će značiti da me je Dačić smenio sa položaja slobodnog umetnika zbog toga što prizivam stranu intervenciju – još mu se prethodna mota po glavi – ali da mi ipak krenemo dalje. Uprkos, dakle, tome što ne planiraju invaziju na Crnu Goru i Bosnu, Hrvatsku da i ne pominjemo, naši političari odaju utisak žestokih velikosrpskih hegemonista, o čemu je već pisano na ovom mestu. Pa, kako je to moguće? Lako, dame i gospodo. Usled nepovoljnih međunarodnih okolnosti i pogubnog dejstva „razistorije“ (Ćosić) velikosrpki hegemonizam je, da tako kažemo, okrenut prema Srbiji ili tačnije – prema srbijanskom glasačkom telu. U tom smislu, sarajevski i podgorički establišmenti mogu da veruju na reč našem Gospodaru kada im kaže da želi dobrosusedske odnose. Treba, brate, da ga razumeju i da se stave u njegov položaj. Šepureći se po Banjoj Luci i Podgorici, Gospodar i njegove Amidže kao da govore nama Srbijancima: nismo odustali od vekovnih težnji srpskog naroda niti smo zapostavili nacionalni interes. Je l’ vidite vi, rajo, da gde god se nađemo usrdno radimo na svesrpskom nacionalnom jedinstvu i identitetu.

Večno poluratno stanje u Srbiji delimično jeste posledica epskog nasleđa, ali ima ono i svoju praktičnu dimenziju. Jer, znate šta, nedremana briga za Srbe u regionu i svetu u velikoj vas meri oslobađa od brige za Srbe u Srbiji. Pa, ne može se asfaltirati baš svaka ulica, ne može se u svakoj školi izgraditi WC, ne mogu svi bolesnici dobiti lekove i biti operisani, dok naša braća grcaju pod tuđinskim jarmom. Tako se to radi od nastanka moderne Srbije, pa ne mogu valjda aktuelne glavešine mimo tradicije.