Katedra za ateizam

E, ljudi moji, da me je juče zavejao sneg, danas ne bih znao da postoji katedra za ateizam. Šta tu ima da se predaje? Šta tu ima da se uči? Ovako računam: ako ne veruješ u Boga – što je stvar izbora – ne veruješ i tačka. Sa religioznima stvar stoji drugačije. Ima tu čitava hijerarhija: teški grešnici (evo, moja malenkost, na primer), manje ili više uzorni vernici, mučenici, sveci i veliki sveci. Ali ne ide mi u glavu kako je, recimo, moguće da doktor ateizma više ne veruje u Boga od nekog potpuno neobrazovanog ateiste. Ko zna. Možda i tu postoje kolebljivci, neiskreni bezbožnici i saputnici ateizma.

Predaleko se, cenjeni publikume, otišlo sa naučnim pristupom svemu i svačemu. Ja sam, recimo, učio osnovnu školu u vreme kada su nam nastavnici (ne sećam se više čega) s ponosom – onako kako Samizdat najavljuje svoja izdanja – govorili da je „nauka u potpunosti ovladala prirodom“. Ne bih da se kunem, ali ne bih ni isključio da je ta gorda, školska nadobudnost dosta doprinela mom kasnijem priklanjanju religioznosti. Evo, da sam rčin-čovek, sad bih mogao povikati: „Naučnici, kad ste već ovladali prirodom, sklanjajte ovaj sneg i led, to su prirodne pojave, polomiše se ljudi.“ E, jok, bato, u datom slučaju pomažu samo ašov i lopata“.

Opet sam nekom zgodom rezilio primenu visokih tehnologija u vojne svrhe. Ha, peršing, pametne bombe, je li? Otvori ti, bato, pametnom bombom konzervu mesnog nareska. Ne mere? Pa gde joj je pamet? Dočim bajonetom – govorim to iz ličnog JNA iskustva – konzervu otvoriš dok si rekao keks.

Doduše, sa bajonetom se ne može samo jedna stvar (a naši političari to uporno pokušavaju) na bajonet se ne može sesti. Inače, jako zgodna sprava. S druge strane, ne treba ići ni u krajnost pa odbacivati sva dostignuća moderne nauke i tehnike. Mobilni telefon, recimo. Gadna, inače, dosadna sprava, ni sa njom ne možeš otvoriti konzervu, a sedati na njega nije preporučljivo, ali koliko je samo glava spasao u ovom užasu snega i leda? Ne prećerujte, more.