Lament nad Borkom

No, dobro, šta nam to priča Borko? Staru priču, cenjeni publikume. Istu onu zbog koje je – kada je definitivno poverovala u nju – Demokratska stranka spala na niske grane. Te grane – glagolji Borko – u stvari i nisu tako niske, kako se to čini Overlordu Vučiću i bulumenti nevernih „intelektualaca“, „saputnika“, „klijenata“ i štatijaznam koga sve ne. Uprkos združenom delovanju dušmana svih Boja, DS je – ako je verovati Borku, a nije – jaka, stabilna, bogata kompetentnim i vrednim članovima, ali eto, loša sreća pripomognuta Vučićem učinila je svoje, pa se nama, sirotinji raji, pričinjava da DS-u ide loše.

Kao vajkadašnji prijatelj Demokratske stranke uopšte ne likujem zbog demokratskostranačkog posrnuća, daleko od toga, naprotiv, a isto tako sumnjam da je to posrnuće drago bilo kome sa Borkovog spiska. Ali svim sentimentima i simpatijama uprkos držim da stranka koja solidno funkcioniše samo kada je na vlasti nema neku naročitu budućnost. Da stvar bude crnja i gora, DS nije – kako se pokazalo – imala ni neku naročitu prošlost, a nije je imala zato što nije imala jasno definisanu politiku. Dok je bila na vlasti, DS je vodila politiku dobar dan čaršijo na sve četiri strane – često sam ovde o tome pisao – a otkako je zglajzala, DS vodi politiku uvređene seoske mlade. Krivi joj zli jezici što pričaju da se predbračno karala po štalama.

Kad smo već kod politika, znate li u čemu je tajna uspeha populističkih stranaka? U njihovoj ideološkoj jednostavnosti. Svet je tu podeljen na sinove svetla i sinove tame, hleb tu košta tri dinara (svejedno što ga nema), tu su jedan vođa i jedan narod i vozi Miško. Demokratska stranka je osnovana upravo sa idejom da napravi otklon od pogubnosti populističkih politika. Kad se – ponajpre zahvaljujući rudarskom radu Zorana Đinđića – DS konačno dokopala (maltene apsolutne) vlasti i mogućnosti da promeni vladajuću matricu, šta je DS uradila – pretvorila se u SIZ osrednjih operativaca i nešto uspešnijih tehnokrata. Na kraju se – ne bi li produžila opstanak na vlasti, priklonila onim snagama protiv kojih se nekada borila. Bila je to golema greška. Pristalice i glasači tih snaga nijednog trenutka – i to s pravom – nisu poverovale DS-u, dočim su DS-ovi glasači izgubili poverenje u DS. Takođe s punim pravom. Uoči prošlih izbora, DS je – srećna kakva je – dobila još jednu šansu – da pristupi, to jest da predvodi pokret Preokret, ali je u Glavnom čardaku doneta odluka da se vlast ni sa kim ne deli. Predosećajući da brod tone, predsednik sveta je digao dupe i otišao u beli svet, a Borko je ostao na brodu da vadi trnje iz one stvari koje ima tamo gde ima dima. Pa dobro, ima li nade za DS? Ima. Samo treba da prestane da se kara po štalama. To će zlim jezicima začepiti gubicu.