Muzej gluposti

Što, opet, ne mora biti ništa loše. Nisu svi izumi obavezno (i uvek) ni dobri ni korisni, lepo je to objasnio Pol Virilio u jednoj od svojih knjiga. Kad izmislite avion – tako je to postavio metr Pol – istovremeno ste izmislili i avionsku nesreću. Isti taj Virilio je – takođe u jednoj od svojih knjiga – napisao da je došlo vreme za osnivanje muzeja katastrofa. Fakat jeste. Ja idem i korak dalje i predlažem osnivanje muzeja tehnoloških gluposti. Jedno od počasnih mesta u tom muzeju svakako bi trebalo da bude dodeljeno Fejsbuku i njegovom pronalazaču, ne sećam se, vaistinu, kako se zove. Nije ni važno.

Gledao sam svojevremeno film posvećen životu i radu te majke apokaliptične invencije i na osnovu viđenog mogu reći da je izumitelj Fejsbuka teški mufljuz i jajara. Pre svega, tip je na ideju o patentiranju „socijalne mreže“ došao tako što je (bez odobrenja, naravno) poturao kompromitantne fotografije neke devojke, koja beše blagoizvolela ne podleći njegovim čarima. Potom je našao nekog veselnika, entuzijastu koji je uložio pare u pronalazačevo pokvarenjaštvo, da bi na kraju ispalio i investitora i ušao u istoriju. E, to hoću da vam kažem: kakve su nam istorijske ličnosti takva nam je i istorija.

Još nešto hoću da vam kažem. Budući da smo u kratkim crtama apsolvirali mufljuskojajarski karakter izumitelja, možda je suvišno reći da Fejsbuk, kao takav, najviše ide na ruku mufljuzima i jajarama. A kada se mufljuzima i jajarama još ponudi i anonimnost – a Fejsbuk je velikodušno nudi – onda jajarsko-mufljuskoj sreći nema kraja. Onda, cenjeni publikume, možete na svoj profil (nabijem ga na Crven Ban) postaviti sliku Džonija Depa, pa slikom namamiti neko naivno i maloletno žensko čeljade, zakazati mu sastanak, pa ga – ako je čeljade razočarano razlikom između fejsbukovca i Džonija Depa, pa počne da pravi pitanje – lepo i natenane silovati.

Ili možete – kao što je ovih dana učinio jedan uča iz Australije, beše li – koji je na vest da se ubio jedan njegov, očigledno, neomiljen učenik, na svom profilu napisao sledeću monstruoznost: „Bio si čudljivo derište koje nikog nije poštovalo, dobro je što te nema, od mene nećeš dobiti sažaljenje.“ Ne mislim da bi uča bez Fejsbuka bio mnogo bolji čovek, ali – pitam se – da li pokvarenjacima, mufljuzima i jarama treba ići na ruku i davati im šansu. Treba, izgleda. Donosi profit.