Foto Prirodnjački muzej -Duhovito rečeno, moglo bi se reći da je muzej neviljdljiv zato što on uopšte ne pravi promenu siluete parka, kaže za Danas Ivan Rašković profesor, arhitekta i predsednik Žirija povodom prvonagrađenog idejnog rešenja na konkursu za novu zgradu Prirodnjačkog muzeja, koju će ova institucija dobiti prvi put u svojoj istoriji posle 130 godina
Pobedničko idejno rešenje na otvorenom, prvostepenom, anonimnom urbanističko – arhitektonskom konkursu, koji je sproveo Društvo arhitekata grada Beograda je rad akademika i profesora i Branislava Mitrovića i arhitektonskog studija „MITarh“.
– Konkurs je uspeo tema je bila vrlo složena i zahtevna, program, naravno i sama lokacija. Prvonagrađeni rad je na jedan vrlo interesantn način odgovorio na temu poštujući jedan od principa da se park Ušće, parcela gde je muzej, očuva u što izvornijem obliku. Muzej je zapravo postavljen na tlo a preko njega je delimično prevučena zelena površina tako da on ne menja postojeću siluetu parka Ušće koji je i sam zaštićeni predeo – objašnjava Ivan Rašković.
Prema njegovim rečima objekat će se nalaziti na obali rukavca kod Ratnog ostrva u zoni preko puta SIV-a a oblikovan je kao jedan mali nasip prema ovom zdanju koji je pokriven zemljom i travom što znači da će po njegovom krovu moći da se šeta a ima i otvorenu zastakljenu fasadu prema obali.
-U stvari, potpuno je izmešten što je u skladu sa pravilima konkursa jer su propozicije podrazumevale parcelu od Brankovog mosta sve do hotela Jugoslavija sa strane Bulevara Nikole Tesle. Sve je to bila lokacija– pojašnjava Ivan Rašković.
Pored njega, kao predsedsnika žirija, u sastavu ovog tela kao članovi žirija radili su: Zoran Vapa, dipl.inž.građ., posebni savetnik ministra kulture; Danijela Vanušić, master istor.umetn., v.d. pomoćnika ministra kulture; Slavko Spasić, viši kustos, direktor Prirodnjačkog muzeja; Marko Stojčić, arhitekta, Glavni gradski urbanista; Milka Gnjato, arhitekta; docent dr Milena Kordić, arhitekta
Izborom idejnog rešenja za prvu namensku zgradu Prirodnjačkog muzeja, jedna od najdugovečnijih i najznačajnijih muzejskih ustanova u Srbiji dobiće neophodne uslove za smeštaj zbirki i njihovo trajno čuvanje, kao i za primenu savremenih tehnika i tehnologija obrade predmeta, prepariranja i konzerviranja.
Projekat se realizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, a nagrađeni i nenagrađeni radovi, u elektronskom formatu, postavljeni su na specijalnoj internet prezentaciji Prirodnjačkog muzeja.
Prirodnjački muzej je osnovan 19. decembra 1895. godine.
Kako se navodi na sajtu ove institucije, on je prva je specijalizovana ustanova za naučno proučavanje, zaštitu i prezentaciju nacionalne prirodne baštine.
Ove tri osnovne delatnosti su isprepletane i neodvojive.
U biološkim i geološkim zbirkama nalazi se više od 2 miliona vrednih primeraka i puno unikatnh holotipova – etalona po kojima su po prvi put opisane novootkrivene vrste.
Zbirke sadrže predmete u rasponu od 4,5 milijardi godina starosti, od meteorita iz vremena nastanka Sunčevog sistema, stotine miliona godina stare fosile, pa do primeraka Pančićeve omorike i srpske ramonde.
Ovde možete pogledati animaciju budućeg objekta
Jedini je muzej ove vrste u Srbiji sa najvećom i najvažnijom prirodnjačkom kolekcijom u zemlji“.
Povodom proglašenja pobednika konkursa za idejno rešenje nove zgrade Prirodnjačkog muzeja, direktor ove institucije Slavko Spasić saopštio je da će time njene zbirke, sa oko 2 000 000 primeraka postati, dostupne i vidljive za javnost.
„Bićemo u mogućnosti da intenzivnije komuniciramo sa društvom o bogatom prirodnom nasleđu naše zemlje, Balkana i sveta.
Prirodnjački muzej u Beogradu je važna institucija i za našu naučnu zajednicu, centar edukacije i mesto koje promoviše poštovanje prema prirodi i životnoj sredini. U Beogradu se prepliću kultura, nauka, politika i društvo i pregovara se o odlukama koje će doprineti održivosti resursa naše planete, a Prirodnjački muzej je nezaobilazni deo te komunikacije. Kroz izložbe, programe obrazovanja i radionice, stručne skupove, konferencije i popularna predavanja u novom zdanju gradićemo još jače mostove između nauke, kulture i društva!Realizacijom ovog dragocenog projekta sa više aspekata, kreiramo bolju budućnost za naše društvo i za našu Planetu“, istakao je Slavko Spasić.
Ovde možete pogledati animaciju budućeg objekta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
