Planovi za Ekspo garant rešavanja jednovekovnog problema: Izgradnja nove zgrade Prirodnjačkog muzeja neće ugroziti zelenilo u „Parku prijateljstva“ na Ušću

Stručni tim Muzeja naglašava da bi nova zgrada Prirodnjačkog muzeja trebalo da bude oličenje borbe za dobrobit živog sveta i očuvanja prirode. Očekuju se originalna rešenja koja imaju odraz ili inspiraciju u prirodnim strukturama i istovremeno želimo da zgradu okružuje dodatni edukativno-istraživački sadržaj u vidu botaničke bašte, staklenika i ribnjaka, zbog čega smo obišli mnoge srodne institucije kako bi smo videli njihova rešenja – kaže za Danas Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja, povodom saopštenja Ministarstva kulture o izgradnji nove zgrade Prirodnjačkog muzeja u “Parku prijateljstva” na Novom Beogradu.

Parcela na kojoj se planira novi Prirodnjački muzej, prema Spasićevim rečima, nalazi se u delu ka Brankovom mostu, kao što je “predviđeno Planom detaljne regulacije Parka Prijateljstva Ušće iz 2019. godine”.

Spasić objašnjava da je Prirodnjački muzej završio projektni zadatak i da se raspisivanje urbanističko-arhitektonskog konkursa za idejno rešenje planira u oktobru, da bi rezultati bili poznati već početkom 2024. godine.

– Nakon nedavnog javnog obraćanja predsednika i premijerke Srbije o planovima za Ekspo, mnogo je izvesnije da će Prirodnjački muzej dobiti svoju zgradu i da će se za nju izdvojiti sredstva – objašnjava Slavko Spasić razlog zbog kojih se Ministarstvo kulture oglasilo saopštenjem u kome se navodi da će “zahvaljujući razumevanju i ličnom angažovanju predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, a uz podršku Vlade Republike Srbije i resornog Ministarstva kulture, Prirodnjački muzej u Beogradu prvi put u svojoj istoriji dobiti novu, namensku zgradu”.

“Izgradnja nove zgrade Prirodnjačkog muzeja ključni je korak u rešavanju jednovekovnog problema adekvatnog smeštaja jednog od najstarijih i najvažnijih muzeja u zemlji. Ovaj projekat od ogromnog je značaja za kulturnu, obrazovnu i naučnu zajednicu Srbije, ali i šire… Nova zgrada Muzeja u Parku prijateljstva biće i veliki korak ka realizaciji ideje o formiranju muzejske četvrti u našem glavnom gradu, koja će dati značajan zamah razvoju kulturnih dešavanja i muzejskog života. Uklapanje Prirodnjačkog muzeja u ovu prostornu celinu idealno je rešenje za samu ustanovu, mnogobrojnu publiku i vredna zaostavština za budućnost”, navodi se u saopštenju Ministarstva kulture.

U ovom resoru Vlade Srbije tvrde da je lokacija buduće zgade Prirodnjačkog muzeja u “Parku prijateljstva” na Novom Beogradu “idealna iz više razloga: lako je dostupna, postoje saobraćajni i komunikacioni uslovi, pruža mogućnost dovoljno velike površine za izgradnju odgovarajuće zgrade, nalazi se u prijatnom ambijentu modifikovane prirodne sredine park-šuma”.

“Ovaj prostor, zajedno sa kompleksom Memorijalnog centra Staro sajmište, u više pozitivno ocenjenih studija viđen je kao budući kvart kulture, u kome je predviđena izgradnja Nacionalne koncertne dvorane, pozorišta i bioskopa i gde se već nalazi Muzej savremene umetnosti i održavaju brojne kulturne manifestacije na otvorenom”, kažu u Ministarstvu kulture.

U tom saopštenje se ne precizira da li se sva najavljena ulaganja u kulturu u prestonici Srbije planiraju od Međunarodne izložbe Ekspo 2027, mada je na vest da je Beograd dobio organizaciju ove specijalizovane izložbe, čiji je naziv „Igrajmo za čovečanstvo: Sport i muzika za sve“, Vlada Srbije odmah izašla sa procenom da će ukupan direktan ekonomski efekat biti 600, a indirektan 500 miliona evra.

Za sada, Prirodnjački muzej u Beogradu nalazi se u starom gradskom jezgru – na “obodu kruga dvojke” – na uglu ulica Kneginje Zorke i Njegoševe.

Tu je “privremeno” smešten 1938, a Galeriju na Kalemegdanu “nasledio“ je od Muzej lova i šumarstva koji mu je 1972. pripojen.

Početkom 2021. došlo je do “malog nesporazuma” sa Ministarstvom kulture kad se pričalo da je Prirodnjački muzej, koji je tad obeležavao 125. godina postojanja, ipak „spašen“ od utapanja u Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Najave o gašenju jedne od najstarijih muzejskih institucija u Srbiji, uznemirile su duhove – od SANU i univerziteta do Skupštine slobodne Srbije i beogradskih vrtića, jer za nešto više od jednog dana protestnu peticiju potpisalo 16.656 građana, ali je potom iz tadašnjeg Ministarstva kulture i informisanja, ministarka je i tad bila Maja Gojković, saopšteno da je uzbuna bila je „lažna“.

Ministarstvo je najavilo i izgradnju nove zgrade Prirodnjačkog muzeja koja bi, u skladu sa odlukom Skupštine grada Beograda, trebalo da se podigne na Novom Beogradu.

U tom trenutku lokacija nije bila poznata, a Ministarstvo je saopštilo i da je u 2021. „opredelilo sredstva za raspisivanje konkursa za idejno rešenje nove muzejske zgrade“.

 

Od Nehrua do Rolingstonsa

Park prijateljstva na Novom Beogradu jedan je od najvećih parkova u prestonici Srbije.

Ima površinu od 14 hektara, oivičen je ulicama Ušće i Bulevarom Nikole Tesle i izlazi i na Savu i na Dunav.

Nastao je po ideji Mladih gorana kao simbol borbe nesvrstanih zemalja za mir i jednakost svih naroda u svetu, a prvi platan zasadio je Josip Broz, predsednik tadašne SFR Jugoslavije.

U centralnom delu parka nalazi se Aleja mira sa spomen-obeliskom „Večna vatra” i 26 platana koje su zasadili državnici nesvrstanih zemalja, učesnici konferencija koje su se u Beogradu održavale do 1989. godine.

Spomenik „Večna vatra” podignut je u znak sećanja na žrtve NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Među državnicima, ne samo nesvrstanim, koji su zasadili drvo u Parku prijateljstva su: Fransoa Miteran, Džavaharlal Nehru, Gamal Abdel Naser, kraljica Elizabeta Druga, Fidel Kastro, Muamer el Gadafi, car Hajle Selasije, Leonid Brežnjev, Mihail Gorbačov, Ričard Nikson, DŽimi Karter, Nikolaje Čaušesku, Kim Il Sung, Indira Gandi… a 2007. priključili su im se članovi kultne britanske grupe Rolingstons pred koncert u Beogradu.