Ode Bata

Ali, uvek ima tog ali… Ponavljam, svaka čast za brzu najavu smene, ali zašto je Gašić uopšte izabran za ministra? Njegova „osebujna“ biografija dostupna javnosti ne pokazuje čime je zaslužio tako važnu funkciju. Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, nedavno je sarkastično primetio da u Srbiji „najveću opoziciju glume jedna šminkerka i jedna glumica, kao i poneki propali skriboman“. Opozicija u ovoj zemlji jeste slaba i jadna, ali pogledajmo ko čini vlast, biografije pojedinih ministara, funkcionera vladajuće SNS i bliskih stranaka. Čime su pojedinci, jer Gašić nije jedini, zaslužili tako odgovorna mesta? Zaključak se sam nameće, kakva pozicija takva i opozicija i obrnuto.

Ako se prisetimo pojedinih dešavanja tokom njegovog ministrovanja, („helikopter“ i pogibija sedam ljudi, „prisluškivanje“, odbijanje da zaštitniku građana Saši Jankoviću dostavi tražene dokumente…), čudo je da se Gašić zadržao na ministarskom mestu. „Bila bi ironija sudbine kada bi ministar odbrane Bratislav Gašić sada bio smenjen zbog neumesnog i seksističkog komentara na račun novinarki, a ne zbog nekih ranijih slučajeva direktnih kršenja zakona“, rekao je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. Ironija sigurno jeste, ali bitno je da Gašić ode. U jučerašnjem obraćanju javnosti Gašić je ponovio izvinjenje za uvredu na račun novinarke B92, poručio da će njegova misija od sada biti da se bori protiv zlostavljanja žena, ali nije odgovorio da li će podneti ostavku. „Mogu samo da se nadam da ću u budućnosti imati priliku da ponovo služim svojoj zemlji“, zaključio je Gašić. Ima još nekoliko slobodnih ambasadorskih mesta, pa se možda uskoro, kad se malo slegne prašina, neko i za njega nađe.

Ali, uvek ima tog ali, da li smo mi novinari nedužni u opštoj devalvaciji profesije, čiji je najjasniji dokaz sramno Gašićevo obraćanje? Jeste da „riba smrdi od glave“, pa je stanje u medijima posledica opšte situacije i visoke politike, ali da li smo morali da dopustimo da novinarstvo i mediji dožive ovakav pad? Čast izuzecima, u koje Danas pokušava da se ubroji (s obzirom na konkurenciju, u tome i uspevamo), ali kada su nam novine postale uglavnom propagandno-tabloidni bilteni koji služe da hvale, blate, šire versku, nacionalnu, rasnu, političku mržnju, paniku, prostakluk… Kako se to sad tabloidi koji se ne libe pornografsko-seksističkih naslovnica i sadržaja, zgražavaju nad Gašićevim ispadom? Sve razumem i na svojoj koži osećam, male plate, loši uslovi rada, strah od otkaza, ali zašto niko od prisutnih novinara nije reagovao na sramno obraćanje ministra Gašića? Već su nastavili da snimaju njegovu izjavu? Zašto pre desetak dana ministra Stefanovića na konferenciji za novinare niko nije pitao šta će mu onakva „pozadina“, specijalci u punoj opremi?

I onda nam se desi da Kurir postane barjaktar borbe za slobodu medija. Što bi rekao pokojni Mladen Delić: „Ljudi moji, je li to moguće. Ludnica, šta je ovo…“