Satanizacija

U racionalnom svetu bulažnjenja psihopata – a ja ne vidim šta bi Brejvik drugo mogao biti nego psihopata – ne uzimaju se za ozbiljno, uprkos krajnje ozbiljnim i tragičnim posledicama njihovih „životnih filozofija“. Neće, dakle, Srbiji ni dlake faliti zbog Brejvikovih smatranja. Koja, da sad ja budem ciničan, nisu nešto naročito različita, pa ni posebno ekstremnija, od smatranja nekih ovdašnjih uvaženih književnika i političara. S tim što je moron iz Osla pucao svojeručno, a naši kulturpolitički dilberi preferiraju da to neko drugi čini u njihovo ime. To jest – u ime Srbije.

Evo šta hoću da kažem: mentalni sklop je tu u dlaku isti. Što u čitavoj ovoj mračnoj priči predstavlja izvesno olakšanje. Kada su u sređenoj, mirnoj i uljuđenoj zemlji kakva je Norveška, moguće monstruoznosti počinjene u ime već „nečega“, šta očekivati od rasklimatane Srbije, temeljno upropašćene i opljačkane od niza domaćih pseudoelita. Ali, cenjeni publikume, ima tu ipak bitnih razlika. Monstrum Brejvik nije pripadao norveškoj eliti. Izgleda, štaviše, da je bio niko i ništa. Marginalac i luzer sa nekom kintom na bankovnom računu. Moguće je lako da je hteo da uđe u istoriju kao onaj Herostrat koji je zapalio neki hram, šta li. A kod nas – kod nas su, dame i gospodo, ljudi sličnog mentalnog sklopa akademici i ugledni političari, pa u tom smislu nemaju razloga da pucaju u masu ne bi li stekli afirmaciju. Jok, more. Izuzetno su uvaženi i moćni. Skloni da te tuže kada im spočitneš neku svinjariju. Čuvaju dostojanstvo kao zenicu oka. I užasno su zabrinuti.

Sve se to događa zahvaljujući meteorskom usponu klateža i malograđanštine. O tome je Niče napisao blistave stranice, pa zainteresovane upućujem na njegove knjige. Ovako to ide: domogne se seljačnina neke crkavice, diplomira, recimo, na filozofskom fakultetu, pa odmah pomisli da je filozof i da je njegova filozofija vrhunska istina ovoga sveta. Neće, međutim, svoju „filozofiju“ propovedati u svoje ime. A, jok. Nije toliko glup. Zna da to neće imati nikakvu prođu. Nego, bato, svoju filozofiju stavi u službu vere ili nacije, pa da vidiš kakve to aplauze mami. I kakve honorare donosi. Sad vam je, valjda, cenjeni publikume, jasno zašto je legendarni kineski izumitelj pisma, zaboravio sam mu ime, zaplakao kada je shvatio šta je učinio budućim pokolenjima.